Ishrana sirovim mesom - BARF i PMR

Postoje dva nacina ishrane pasa sirovim mesom: BARF (Biologically Appropriate Raw Food) i PMR (Pray Model Raw). Oba se vode logikom da je gastrointestinalni sistem pasa jako slican GI sistemu vuka. Razlika izmedju BARF i PMR sistema jeste taj sto se kod BARFa dodaje voce, povrce i, ponekad, ugljeni hidrati, dok je PMR striktno hranjenje samo mesom, iznutricama i kostima, eventualno jos nekim namirnicama zivotinjskog porekla (jaje, mlecni proizvodi).

- Kako i koliko mesa?

Lako je izracunati koliko grama mesa treba psu dati na dnevnom nivou. Stencima se daje oko 10% njihove tezine, a odraslim psima oko 2-3%. Dakle, pas od 30kg treba da jede 900 grama mesa dnevno i to:

80% mesa
10% kostiju
10% iznutrica (od toga 5% dzigerica, 5% ostale iznutrice)

Naravno, kod ishrane sirovim mesom ne mozemo ocekivati kompletno izbalansiran obrok. Cela filozofija ishrane sirovim mesom jeste balans u toku vremena, odnosno, raznovrsna ishrana.

- Sta mozemo davati od mesa i iznutrica?

Piletina

- vratovi i ledja (sa kostima)
- grudi
- batak i karabatak
- krilca
- cela glava
- nogice
- iznutrice: dzigerice i srca, bubci


Junetina i teletina

- srce
- jezik
- rebra
- but
- iznutrice: dzigerice, skembici (burag), grkljan i pluca, slezina, bubrezi....

Riba

- losos
- saran
- som
- papaline i sardine

Kod ribe mozete po jeftinoj ceni naci ostatke filetiranja (glave, repovi, ledja). Riba je puna omega 3 masnim kiselinama, i treba je ukljuciti u bar 2 obroka nedeljno.

Curetina

- vrat
- ledja

Jagnjetina, ovcetina


- STA NIKADA NE DAJEMO:

Svinjsko meso, kosti i iznutrice

Svinjske mogu biti nosioci smrtonosnog Aujecki virusa (laznog besnila). Kod nas se svinje ne vakcinisu i ne testiraju na ovaj virus, posto covek od njega ne moze da oboli. Virus se unistava na temperaturama od 37 stepeni, tako da je svinjetinu obavezno dobro prokuvati.


- Sta mozemo davati od voca i povrca?

Tikvica
Sargarepa
Paradajz
Krastavac
Spanac
Persun
Brokoli
Karfiol
Kelj
Zelena salata
Paprika (ne ljuta!)
Krompir i slatki krompir
Beli luk (u malim kolicinama)

Banana
Jabuka (ne kisela)
Kruska
Grejpfrut
Lubenica
Dinja
Limun
Pomorandze, mandarine

Voce se daje u manjim kolicinama.



- Sta nikako ne dajemo od voca i povrca!!!

Crni luk
Patlidzan
Pasulj, grasak, ostale mahunarke
Kostice voca, listove paradajza
Grozdje
Avokado
Orasi


- Koje ugljene hidrate mozemo davati?

Ugljeni hidrati koriste psu kao instant energija ali ukoliko se ne potrose dovode do gojaznosti. Samim tim treba biti umeren u njihovom davanju, pogotovo ako pas nije aktivan.

Pirinac
Makarone
Krompir i slatki krompir


Izbegavati:

Kukuruz - najcesci izvor alergija kod pasa



Zasto hraniti psa sirovim mesom?

1. GI sistem psa stvoren je da vari sirovo meso, samim tim se hranljivi sastojci bolje iskoriscavaju nego kad pas jede granule - kolicinski manja, oformljena stolica.

2. Nema neprijatnog mirisa iz usta. Zubi se ciste prirodno, zvakanjem mesa i kostiju.

3. Sjajna i zdrava koza i dlaka, bez perutanja.

4. Nema hiperaktivnosti. Pas ima "zdravu" energiju.

5. Prirodni proteini iz mesa, glukozamin i hondroitin iz hrskavice dovode do stvaranja jakog muskuloskeletnog sistema. Nema potrebe za vestackim dodacima kalcijuma, skupim tabletama glukozamina i hondroitina, pas dobija masu u misicima (naravno ako je aktivan, nista bez fizicke vezbe)

6. Pas je zdraviji, posete veterinaru su redje.

7. Pas dobija prirodne vitamine i minerale koji se nalaze u mesu, vocu i povrcu. Svarljiviji su i bolje se iskoriscavaju od vestackih, dodatih vitamina iz granula (jer pri pravljenju granula na visokim temperaturama sve biva unisteno - svi vitamini koji se nalaze u granulama su vestacki).



- Da li ja to mogu? Nisam nutricionista!

Nema potrebe da budes!! Srz ovakve ishrane je balans u toku vremena, znaci, raznovrsnost!! Prilicno si sposoban da hranis sebe, zar ne? Nije pas nista komplikovaniji od coveka, naprotiv. Covek je svastojed, pas je mesojed. Hraniti psa sirovim mesom ne zahteva mnogo vise vremena od sipanja granula u tanjir. Da - povrce treba prokuvati, ali mozete skuvati dovoljno za nedelju dana i staviti u frizider.

Anatomija Karnivora

Ovaj članak je napisan da bi se pozabavio trenutnom konfuzijom o ishrani domaćeg psa. Pas je pratilac ljudi najmanje 10 000 do 14 000 godina, mada sadašnji molekularni podaci pokazuju da je pas možda i mnogo stariji. Naš domaći pas je genetski najbliži vuku i oni se razlikuju samo 1% do 2% u svojim genetskim sekvencama. To je jako značajno, psi se od kojota razlikuju 7,5%, a od šakala i lisice još više. Vukovi i domaći psi takođe imaju identičan digestivni trakt.
Postoje neke razlike između vuka i psa, Ray Coppinger, profesor biologije na
Hampshire koledzu u Amherst, Massachusetts, izveštava da su pseća lobanja, zubi i mozak manji nego kod vuka, sa 20% manje mozga. Psi mogu imati i neka od obeležja: srpast oblik repa, oborene uši i višebojne šare (išarano krzno, crno-bele šare...). Domaći psi ulaze u teranje dva puta godišnje, dok je kod vukova to samo jednom godišnje. Psi takođe nastavljaju da pokazuju pokorno ponašanje ceo svoj život, kao što su lizanje i pozdravljanje svojih gospodara na isti način kao što vučiji štenci rade starijim članovima čopora.

Veruje se da je nešto od ovih osobina evoluiralo zbog ljudskog uticaja na selekciju pasa. Ljudi preferiraju pokornije pse, koje odlikuju savremene ili karakteristike mladog nezrelog psa (karakteristike steneta). Smatralo se da bi se pokorniji pas bolje uklopio u porodični život i ljudi su preferirali pitomiji izgled psa koji je zadržao karakteristike nezrelog psa (mahanje visoko nošenog repa, široko otvorenih očiju i lizanje vlasnika).

Zanimljivo je napomenuti da svi domaći psi od Čivave do Bernardinca nose istu DNK šemu. Ovo ukazuje na to da psi imaju jednostruko a ne višestruko poreklo. Jedini domaći pas koji se razlikuje je Arctic Elkhound, koji je izgleda evoluirao odvojeno. Ove nove studije koje je uradila Robert Wayne-evolucionarni bilog, sa univerziteta California Los Angeles, pokazuje da su vukovi vrsta koja je najbliža domaćem psu. Ovo je najveća sudija ikad urađena u ovoj oblasti i obuhvata 140 domaćih pasa, tu spada 67 čistih rasa i 4 mešanca. To je upoređeno sa uzorcima DNK sakupljenih od 162 vuka, na 27 lokaciji širom sveta.

Vukovi su članovi porodice mesoždera poznatih kao canis lupus. Domaći pas je takođe član porodice mesoždar, poznat kao canis familiaris. U knjizi “Karnivori” napisanoj od strane R. F. Ewer (profesor biologije na univerzitetu u Gani) se navodi da “canis familiaris” nastao od vuka, divlje vrste koja mu je najbliža kako anatomski tako i prema ponašanju. Male su razlike da bi se pretpostavljalo o nekim navodnim precima koji nisu ni opstali do danas a niti su ostavili za sobom neke fosilne ostatke.

Neke od tipičnih karakteristika zajedničkih za sve mesoždere su mogućnost otvaranja vilice u velikom rasponu, samo jedan vilični zglob koji leži u istoj ravni kao i zubi, i veliki primarni mišić na bočnoj strani glave koji služi za funkcionisanje vilice.
Zubi su kratki i naglašeni, napravljeni za hvatanje i sečenje. Ovi zubi se ponašaju kao makaze. Zubi i usta mesoždra su razvijeni da progutaju hranu u komadu, ne za žvakanje i drobljenje. Mesožderi nemaju digestivne enzime u svojoj pljuvačci. Ljudi imaju amilazu koja služi za razlaganje složenih ugljenih hidrata. Digestivni trakt pasa je jedna trećina do jedne polovine dužine jednog omnivora. Ovakav kratak digestivni trakt je prilagođen za brzo varenje sirovog mesa i kostiju. Mesožderi imaju mnogo veću konceentraciju hlorovodonične kiseline u želucu za razlaganje proteina i ubijanje opasnih bakterija. Stomačna kiselost pri punom stomaku je jednaka ili manja od ph 1, dok je kod ljudi izmedju ph4 i ph5.


Ovo nameće pitanje sta je najbolja hrana za mesoždere, shodno njihovom digestivnom traktu i fiziologiji.
Psi, kao mesožderi, teško vare žitarice i ostale kompleksne ugljene hidrate. Zbog nedostatka enzima za varenje u ustima, složeni ugljeni hidrati se ne vare pre dospevanja u stomak i zato je potrebno puno vremena da se razlože u stomaku i tankom crevu, ako se uopšte i razlože. Većina složenih ugljenih hidrata prođe kroz digestivni trakt nesvarena i kreira veliku stolicu kod psa.

Interesantno je napomenuti da se suva hrana za pse (granule) uglavnom sastoji od žitarica, sa velikim udelom kukuruza, pšenice, pirinča i soje. Bez obzira što nas kompanije za proizvodnju hrane za kućne ljubimce ubeđuju da su žitarice dobar izvor proteina za pse, činjenica je da psi jako dugo i teško vare i uspevaju da iskoriste proteine iz žitarica. Studije pokazuju da psima najviše odgovaraju proteini životinjskog porekla, što je kvalitet proteina veći, on se bolje iskorišćava. Proteini lošeg kvaliteta loše utiču na bubrege psa i otežavaju varenje.

Dr. David Kronfeld kaže da su ugljeni hidrati psima koriste u dve situacije: za štence koji su se tek skinuli sa majčinog mleka (što je 12% ugljenih hidrata) i za kuje u laktaciji, kojima je je potrebno tri puta više glukoze u krvi za proizvodnju mleka. On dalje navodi da “ ugljeni hidrati nisu neophodni u kasnijoj ishrani štenaca niti odraslih pasa, čak ni za one spe koji su izloženi napornom radu. Jetra je u stanju da sintetiše dovoljno glukoze (iz amino kiselina koje potiču iz proteina i glicerina izvedenog iz masti) za transport u krvi i korišćenje u drugom tkivu.” On takođe navodi da on oseća da je visok sadržaj ugljenih hidrata u psećoj hrani razlog zašto neki psi jedu izmet drugih pasa i da je to razlog za hipoglikemiju.


Dr. Kronfeld smatra da od svih žitarica ovas najpogodniji za pse obzirom da sadrzi najveci procenat proteina i masti. Kuvanje životinjskih proteina takođe menja mnoge od amino kiselina u njegovom lancu, a neke od amino kiselina uništava ili ih čini neupotrebiljvim. Potrebe pasa za amino kiselinama se razlikuju od potrebe ljudi, sirovo meso sadrži mnoge ili najpotrebnije koje su neophodne za dobro zdravlje tkiva, imunitet i dobru dlaku i kožu mesoždera. Na kraju, kuvanje i obrađivanje namirnica, kao što je komercijalna pseća hrana, stvara poteškoće u procesu varenja. Varenje obrađenih namirnica može trajati i do 15 sati, dok se sirova hrana vari od 4 do 6 sati. Što hrana duže ostaje u digestivnom sistemu, veće su šasne za pojavu alergija i poremećaja varenja.

Komercijalna hrana za pse nije bila dostupna sve do kraja 1950-ih i početka 1960-ih. Koriscenje procesuirane (industrijske) hrane za pse je najčesće rezultat ubedjenosti vlasnika i dobrog marketinga.Kompanije za proizvodnju hrane za pse su počele da ubeđuju javnost kako je komercijalna hrana za pse uravnotežena i izbalansirana i da se tu nalazi sve što je jednom psu potrebno. Oni su takođe koristili marketing i reklamu kako bi ubedili javnost kako je pseća ishrana veoma kompleksna, i da jedino suva komercijalna hrana, pravljena po posebnoj formuli, može njihovom psu pružiti kompletanu ishranu. Pre tog vremena, ljudi su svojim psima davali otpatke sa stola, sirovo meso, jaja i kosti. Digestivni enzimi i bakterije nađeni u svežoj hrani pomažu psu da lakše vari hranu i da jača svoj imuni sistem. Ove neophodne hranljive materije se ne mogu naći u komercijalnoj hrani, zato što ih kuvanje i obrada uništava. Kod pasa su počeli da se javljaju problemi sa dlakom, kožom i alergijama. Počeli su da se pojavljuju problemi sa zubima, zato što njihovi zubi nisu namenjeni za žvakanje, već za kidanje i gutanje. Sirovo meso i kosti sadrže enzime i kiseline koje pomažu da zubi ostanu zdravi, a takođe pomažu da se razvije dobra muskulatura vilice i glave.

Najveći deo masti koja se koristi u obradi hrane može lako da se pokvari, zbog toga su potrebni konzervansi da bi se sprecilo kvarenje i produzila trajnost proizvoda. Za mnoge od ovih konzervanasa je utvrđeno da su štetni za zdravlje i imuni sistem pasa. Najčešći su Ethoxyquin, BHA I BHT. Oni mogu da sputavaju proizvodnju belih krvnih zrnaca, oslabe imuni sistem i blokiraju apsorbovanje glukoze. Takođe nedostaci prerađene hrane su omega 3 masne kiseline, koje su neophodne za dobru dlaku i kožu. Ove masti (misli se na omega 3 masne kiseline) se gube tokom procesa obradjivanja hrane.

Masti su od velikog značaja za mesoždere, za stvaranje i održavanje energije, i za proizvodnju glicerola. Kako su ljudima za energiju i izdržljivost potrebni ugljeni hidrati, tako su mesožderima su potrebne masti, masti životinjskog i biljnog porekla, za stvaranje glukoze i razvijanje izdržljivosti.

Nadam se da će vas ovaj članak naterati da malo razmislite o ishrani vaših pasa. Postoji nekoliko načina da poboljšate ishranu svojih pasa, uključujući dodavanje sveže hrane uz granule kao poseban obrok, kuvanja sveže hrane ili hranjenje sa svežim namirnicama. Ishrana možda ne garantuje dugovečnost, ali svakako utiče na zdravlje i vitalnost tokom života, smanjuje zdravstvene probleme i veterinarske račune.

Lew Olson
Proleće 1999

Ja svom psu uvijek dajem granule,rizu i povrce.Dosad nisam davala meso sirovo,voljela bi mu malo promijeniti i poceti davati dali ce mu skoditi jer je imao problema sa analkama nedavno i kontrolisem ga od tad redovno.Sta od sirovog mesa preporucujete i dali mu mogu davati glave od ribe i rep,dali postoji mogucnosti da se "udavi ".Znam da zvuci mozda glupo al moram da upitam:D Dali da postepeno uvodim u njegovu ishranu sirovo meso i ribu i kako da rasporedim sa granulama(kako i koliko,sta davati ) i koliko puta sedmicno ili meso moze da jede dnevno.Kad je imao problema sa analkama veterinar je rekao da je to od mesa,al ne od sirovog jer mu tada nisam davala sirovo.Voljela bi da mu nadopunim ishranu.Koji je vas prijedlog da to postepeno dajem,jer ponavljam sirovo meso nikad jeo nije.   

U prvi post pishe SVE sta moze da dajete psu, mogli biste malo procitati, ne? Svaka hrana se uvodi postepeno.

Procitala nego me interesuje dali moze da jede pas koji ima problema sa analkama jer tada psu treba cvrsca i suha hrana da bi mogao da ima cvrstu stolicu da bi mogao prirodnim putem da izbaciva.,zato me interesuje,i dali moze imati problema sa kostima od ribe i piletine(dosad sam mu ja cistila meso,davala bez koscica)a za ribu nisam davala i ne znam.

Kao i kod svake promene ishrane, treba to uraditi postepeno. Obicno se krece sa jednom vrstom proteina (piletina). Pocni sa pilecim ledjima i vratovima. Ako ces u jednom obroku da mu dajes granule, onda u obroku sto sama spremas das polovinu dnevne preporucene kolicine (npr za psa od 30 kg to bi bilo 450 grama mesa). Posto od iznutrica moze imati redju stolicu, za pocetak dajes jako jako malo. Generalno, ako preteras sa kostima pas ce se jako naprezati ili ce dobiti zatvor (onda dajes manje kostiju, vise iznutrica) i suprotno.

Kad stvari krenu lepo svojim tokom uvodis druge vrste mesa (junetinu, ribu). Kao sto napisah, slobodno mozes da dajes riblje glave, cele.

Nikako ne mesas sirovo i granule. Takodje ne mesas kuvano i granule. Jedan razlog je sto u granulama ima vec previse pirinca tako da je dodatni pirinac nepotreban, a drugo je sto granule i sirovo (ili kuvano) imaju razlicito vreme varenja. Granule se u GI sistemu zadrzavaju mnogo duze nego prirodne namirnice, samim tim moze doci do povracanja i nadutosti.

sheila23 ::Procitala nego me interesuje dali moze da jede pas koji ima problema sa analkama jer tada psu treba cvrsca i suha hrana da bi mogao da ima cvrstu stolicu da bi mogao prirodnim putem da izbaciva.,zato me interesuje,i dali moze imati problema sa kostima od ribe i piletine(dosad sam mu ja cistila meso,davala bez koscica)a za ribu nisam davala i ne znam.

Kad se psu daje kuvano, posto kuvane kosti ne smeju da se daju, pas ce logicno imati meksu stolicu, sto moze dovesti do neredovnog praznjenja analnih zlezda. Kad se daju kosti, stolica je cvrsta, te bi zlezde trebalo prirodno da se prazne. Kazem, trebalo bi, jer opet, bez obzira na to, mozda postoji neki drugi razlog sto se zlezde ne prazne prirodno, a onda bi to trebalo da uradi veterinar (ili vi).

Posto vas pas ima problem sa alergijama, izbegavajte zitarice. To su bespotrebni fileri koji dovode do problema. Izbegavajte i granule koje sadze zitarice. To je moja topla preporuka.

Ovo je objašnjenje ,sve što me interesuje svaka čast Berna    

Samo da dodam izbegavaj iznutrice (posebno dzigericu) dok mu ne stabilizujes stolicu,kasnije i to mozes da uvedes.

Hvala ti  

E pa, mislim da je vreme da napisemo nase iskustvo kad je ishrana sirovim mesom u pitanju. Proslo je skoro godinu dana, tacnije 10 meseci, od kad smo poceli. Pas je bio 6 godina na dehidratu. Gde mi je pamet bila.    

Psa hranim BARF rezimom (meso, iznutrice, kosti, povrce i malo voca, jaje, jogurt). Trudim se da ishrana bude sto raznovrsnija (piletina, curetina, ovcetina, riba, junetina). Pripremanje ne zahteva mnogo vise truda nego granule (doduse treba jednom nedeljno da odem do pijace, iseckam meso i stavim u kese pa u zamrzivac - ali sta cu kad nemam veci zamrzivac!).

Gde nisam primetila razliku:

* Dlaka (sjajna i meka, kao dok je bio na dehidratu. Neminovnost linjanja na prolece i na jesen)
* Zubi (cisti i beli, bez naslaga. Doduse ne perem ih toliko cesto kao ranije - dobra stara cetkica i kuceca pasta)

Gde sam primetila razliku:

* Stolica (znatno manja kolicinski, crvsta. Nema proliva i povracanja. Na dehidratu su se prolivi povremeno desavali, bar jednom u dva-tri meseca)

* Nema zadaha iz usta i gasova

* Kraj problemima sa zglobovima (u proteklih par godina smo imali dosta problema sa zglobovima - 2 x sa kolenima - prednji ukrsteni ligamenti, od toga jedno koleno je operisano. U avgustu 2012. dijagnostifikovana je displazija desnog lakta. Sepanje se pojavljivalo na momente, bar jednom mesecno, uglavnom nakon nekog akcijanja, uprkos Flexadinu i postedi od fizicke aktivnosti. Od kad smo zapoceli sa sirovom ishranom, problemi su potpuno nestali. Flexadin je ukinut, a pas dobija prirodni glukozamin i hondroitin iz curecih i pilecih vratova, pilecih nogica i junecih grkljana. Nijednom nije zasepao zbog lakta u ovih 10 meseci)

* Imamo misice! (bez obzira koliko bili fizicki aktivni i bez obzira na % proteina u granulama, nikada nije imao ovakvu misicnu masu)

Pre godinu dana






Sad








* Bolja krvna slika i biohemija

Septembar 2012 (BritCare)



Septembar 2013 (BARF)





Obratite paznju na kalcijum i fosfor dok je pas jeo "izbalansiranu i kompletnu super premium hranu" i sad sa sirovim. Zanimljivo, zar ne? Takodje u 2013. pas je dva puta prelezao piroplazmozu.

* Nema vise hiperaktivnosti (i dalje je aktivan i pun energije, ali nije "hiper". Mislim da ovo ima vise veze sa ishranom nego sa godinama)

Na stranu to sto pas jede sa vecim zadovoljstvom i sto sam ja generalno srecnija jer znam sta mu je u ciniji - ne neka granulica u kojoj ne znam cega ima i moram slepo da verujem proizvodjacu, ne vestacki vitamini i proteini, vec sveze i pravo meso, povrce i voce!

 

Bravo za post i hvala na detaljnoj "obradi" stanja pre i posle!
Mene interesuje da li ste dodavali nesto od "vestackih" proizvoda (dodaci ishrani,granule...), i ako nam mozes reci neke tacnije cene za njegovu nedeljnu ili dnevnu ishranu koju ste vi upotrebljavali?

Evo i mene nije me bilo odavno    Sve tacno sto je napisano,provjerena ishrana i misicna masa fenomenalna ,sirovo meso i povrce sam pocela da mu pravim otkako sam procitala ovaj clanak od prije znaci (Y)  

Velikii pozz   

ViPns ::Bravo za post i hvala na detaljnoj "obradi" stanja pre i posle!
Mene interesuje da li ste dodavali nesto od "vestackih" proizvoda (dodaci ishrani,granule...), i ako nam mozes reci neke tacnije cene za njegovu nedeljnu ili dnevnu ishranu koju ste vi upotrebljavali?

Hvala Petre,

Ne dodajem nista od vestackih proizvoda. Granule je poslednji put dobio u aprilu, za nedelju dana sto smo bili u Grckoj.

Cena ove ishrane zavisi od kilaze psa i naravno odakle nabavljas meso. Jako je bitno naci mesare koje prodaju meso i iznutrice po povoljnijoj ceni, jer se na duze staze isplati. Ja jednom nedeljno odem na pijacu (jer nemam veci zamrzivac) i dam od 1000-2000 din, opet u zavisnosti kako sta nadjem. Znaci na mesecnom nivou izadje negde izmedju 5000-7000 din. Dzak Royala i Nutriveta sam placala skuplje.    (+ tablete glukozamina, Flexadin, koje su 5000 i kusur svaka 2 meseca)

Pa otprilike toliko i mene kosta ishrana po psu mesecno i to sa popustom od royala (mozda preciznije 8000) tako da se sigurno isplati BARF!
E sad mene interesuje jos nesto na koji nacin otapas meso iz zamrzivaca?

Meso iseckam na komade kad dodjem sa pijace i raspodelim po obrocima u kese (npr. kilo ipo juneceg srca podelim na 5 pa dodam neke iznutrice - bubreg, skembic... sta nadjem). To sve ide odmah u zamrzivac.

Posto dajem dva obroka dvevno, jutarnji obrok vadim iz zamrzivaca uvece pre nego sto legnem, a vecernji oko 12 popodne (leti oko 4). U globalu zavisi i od temperature u kuci, prosle godine sam vadila meso iz zamrzivaca ujutru za uvece jer mi je kuca bila ledena. Zivelo centralno grejanje.

Pa da se javimo sa najnovijim rezultatima. Naime, gospodin je negde fasovao bakterijsku infekciju i to je razlog sto smo ove godine analize uradili nesto ranije (obicno ih radimo u septembru). Poviseni leukociti i granulociti su rezultat same infekcije (dobio je injekcije u guzu a sad je na oralnim antibioticima do ponedeljka, kad ce krvna slika biti ponovljena).

Biohemija je ove godine odlicna! Najzad su, nakon 2 godine, parametri jetre u granicama normale, sto me cini posebno srecnom!    Kreatin kinaza je povisena, ali mi je vet rekao da je to od stresa (kad malo potraje poseta veterinaru on poludi) - da je nesto ozbiljnije, kaze, i drugi parametri bi bili poviseni.

Evo su rezultati:

Bravo, drago mi je da je "matori" odlicno, svaka cast na brizi i nezi   

P.S. verujem da je infekcija beznacajna i da cete se brzo resiti tih bakterija

Hvala Petre Matori je bio smoren citav jedan dan, sad je kao nov   

Moze li se dzigerica davati svakodnevno, po manje, ili je bolje ostaviti celokupnu kolicinu za jednom-dva puta nedeljno? Zbog moguceg proliva. Ja trenutno dajem po malo svakodnevno, stolica je odlicna pa mislim da je to OK.

Ja dajem manje kolicine, ali ne dajem svakog dana. Nikad nisam stavljala samo iznutrice u jedan obrok, mada vidim da ljudi to rade. Svakako ne preporucujem obrok sa iznutricama na samom pocetku. Sve zavisi od samog psa.

Kao sto rece Berna, najvise zavisi od psa do psa. Koliko ja znam dzigerica se ne preporucuje u vecim kolicinama i suvise cesto (ne secam se sad zbog cega, al dopunice me Berna ne sumnjam ;-))

Moji psi imaju proliv od vece kolicine dzigerice, tako da im ja dajem manju procentualnu kolicinu u odnosu na druge sastojke spremane hrane. To ne mora znaciti za svakog psa, npr Ariel je jedini odrastao pas kojeg poznajem koji moze popiti vecu kolicinu mleka i da nema nikakvih problema zbog toga.

I jos nesto, posto jetra (dzigerica) sadrzi dosta krvi, najlakse i najbrze se "kvari", tako da prilikom davanje sveze jetre mora biti zaista sveza!!!

ViPns ::Kao sto rece Berna, najvise zavisi od psa do psa. Koliko ja znam dzigerica se ne preporucuje u vecim kolicinama i suvise cesto (ne secam se sad zbog cega, al dopunice me Berna ne sumnjam ;-))

Zato sto je bogata A vitaminom, previse dzigerice dovesce do hipervitaminoze

ViPns ::I jos nesto, posto jetra (dzigerica) sadrzi dosta krvi, najlakse i najbrze se "kvari", tako da prilikom davanje sveze jetre mora biti zaista sveza!!!

Do sada sam kuvala, ali planiram da pokusam sa sirovim mesom. Bas danas sam dala malo belog pileceg, mada mi se cini da nije bas odusevljena. Prvo je pojela ostatak kuvanog, pa tek onda kad nije bilo vise druge hrane, pojela i to.