Pozdrav svima,
ja sam Marija, na forumu sam vec neko vreme, ali nikako da stignem da predstavim moju Bellu, ne zamerite.
Sada sam nasla slobodan trenutak da podelim sa vama pricu o njoj.
Upoznale smo se pocetkom Decembra 2009. god. kada sam je dobila za rodjendan od momka (sadasnjeg supruga). Imala je samo 42 dana.
Receno mi je da je kupljena u Cacku, bila je najzivahnije i najvece stene u leglu. Kada je video da gazi po ostalim stencima dok spavaju odmah je znao da nam pored nje nikada nece biti dosadno.
Kako je ona bila previse mala a napolju katastofa hladno, odlucila sam da bude sa nama u kuci, tada pocinju svakakve avanture jer smo imali jos dva ljubimca, zeca i macku. Trebalo je strpljenja kako bi postali drugari, ali desilo se.
Medjutim jako brzo je rasla i dosao je momenat da dobije svoju sobu u kojoj i danas zivi.
Sa nama je vec 5 godina. Juce smo proslavili njen rodjendan. Mogu reci da je ne gledamo kao ljubimca vec kao ravnopravnog clana porodice.
Moram da priznam da sam bila iznenadjena njenim osobinama, pitoma narav, bistrina, zivahnost, poslusnost ali ponekad pokusava i da manipulise ali joj ne zameramo.
Evo da podelim sa Vama jednu pricu. Verujem da se secate zemljotresa u Kraljevu od pre nekoliko godina. Tada je Bella imala samo 1. godinu.
Nekoliko minuta pre nego sto je pocelo sve da se trese, lajala jako glasno.
Misleci da hoce da je izvedem ustala sam i izasle smo napolje. Medjutim ona je samo uznemireno trcala po dvoristu a ja je preklinjala da udjemo posto je bilo oko 2h posle ponoci. Par sekundi kasnije osetila sam jak udar gde sam izgubila tlo pod nogama, nisam u momentu znala sta se dogadja a onda krece sve da se trese. Stvari po dvorisu se lome, crepovi pljuste po nama. Jedino cega se secam je da sam je zgrabila sa obe ruke i gurnula pod terasu gde smo se zagrljene scucurile. Kazu da je ceo potres trajao svega nekoliko sekundi, meni je delovao kao vecnost.
Kada se sve zavrsilo, usle smo u kucu da vidim da neko nije povredjen, na moje zaprepascenje, pregradni zid koji deli Bellinu i moju sobu je bio srusen i skoro zatrpao obe sobe, moj krevet i njenu korpu za spavanje.
Od tada svima pricam kako nam je spasila zivote, da je najpametniji pas na Svetu i da sam njen veciti duznik.
Izvinjam se ako sam bila previse opsirna ali mislim da je Bella to zasluzila
ja sam Marija, na forumu sam vec neko vreme, ali nikako da stignem da predstavim moju Bellu, ne zamerite.
Sada sam nasla slobodan trenutak da podelim sa vama pricu o njoj.
Upoznale smo se pocetkom Decembra 2009. god. kada sam je dobila za rodjendan od momka (sadasnjeg supruga). Imala je samo 42 dana.
Receno mi je da je kupljena u Cacku, bila je najzivahnije i najvece stene u leglu. Kada je video da gazi po ostalim stencima dok spavaju odmah je znao da nam pored nje nikada nece biti dosadno.
Kako je ona bila previse mala a napolju katastofa hladno, odlucila sam da bude sa nama u kuci, tada pocinju svakakve avanture jer smo imali jos dva ljubimca, zeca i macku. Trebalo je strpljenja kako bi postali drugari, ali desilo se.
Medjutim jako brzo je rasla i dosao je momenat da dobije svoju sobu u kojoj i danas zivi.
Sa nama je vec 5 godina. Juce smo proslavili njen rodjendan. Mogu reci da je ne gledamo kao ljubimca vec kao ravnopravnog clana porodice.
Moram da priznam da sam bila iznenadjena njenim osobinama, pitoma narav, bistrina, zivahnost, poslusnost ali ponekad pokusava i da manipulise ali joj ne zameramo.
Evo da podelim sa Vama jednu pricu. Verujem da se secate zemljotresa u Kraljevu od pre nekoliko godina. Tada je Bella imala samo 1. godinu.
Nekoliko minuta pre nego sto je pocelo sve da se trese, lajala jako glasno.
Misleci da hoce da je izvedem ustala sam i izasle smo napolje. Medjutim ona je samo uznemireno trcala po dvoristu a ja je preklinjala da udjemo posto je bilo oko 2h posle ponoci. Par sekundi kasnije osetila sam jak udar gde sam izgubila tlo pod nogama, nisam u momentu znala sta se dogadja a onda krece sve da se trese. Stvari po dvorisu se lome, crepovi pljuste po nama. Jedino cega se secam je da sam je zgrabila sa obe ruke i gurnula pod terasu gde smo se zagrljene scucurile. Kazu da je ceo potres trajao svega nekoliko sekundi, meni je delovao kao vecnost.
Kada se sve zavrsilo, usle smo u kucu da vidim da neko nije povredjen, na moje zaprepascenje, pregradni zid koji deli Bellinu i moju sobu je bio srusen i skoro zatrpao obe sobe, moj krevet i njenu korpu za spavanje.
Od tada svima pricam kako nam je spasila zivote, da je najpametniji pas na Svetu i da sam njen veciti duznik.
Izvinjam se ako sam bila previse opsirna ali mislim da je Bella to zasluzila
