Tara

Prikljucih se ja na ovaj forum poodavno, ali nikako da stignem da u slici i reci predstavim svoje ljubimce... Zato, ovo ce biti mozda malo opsirnije predstavljanje, recimo jedna vrsta retrospektive od dana kad smo se odlucili za nabavku psa, preko izbora do danasnjeg, a sve u slici i reci!

Elem, kada smo (mislim na muski deo nase porodoce-moja dva sina i ja) odlucili da konacno ispunimo, pre svega moju dugogodisnju zelju, i nabavimo psa, dileme nije bilo! Labrador retriver i tacka! Zenka! Crna! Onda smo organizovali sastanak ukucana (supruga i cera) i saopstili odluku... Bilo je malo suprotstavljanja stavova (naravno supruga), ali je vecina glasova presudila! Pozovem ja odgajivacnice, izaberem najbolju (ne mislim finansijski, nego generalno), rezervisem stene (dobijem i svu potrebnu dokumentaciju na uvid kao i slike stenca), i dogovorim odlazak po isto za 5-6 dana... U tih 5-6 dana dramaticna promena u stavu moje supruge! Place i dan i noc, nece psa u stanu, ona se gadi na dlake, ona se plasi, ne moze ona da pere, cisti... I ja pozovem odgajivaca, izvinem ce coveku i odustanem od psa! Ali, to sa sobom povuce posledicu malte-ne razvoda braka...
I prodje meces dana, sastanak ukucana organizuje supruga sa samo jednom temom: Nabavka psa!!! Moze, pristajem, ali pod sledecim uslovima: Da pas ISKLJUCIVO bude na terasi (imamo veliku terasu pa to i nebi bio problem), da on a nema NIKAKVIH dodirnih tacaka sa psom, i da nam ne padne na pamet da je ikad ista pitamo za pas, jer APSOLUTNO ne zeli da ucestvuj u tome!!!

I bi sta bi! opet odgajivacnice (onu prethodnu od sramote nisam smeo da zovem), opet slike, mailovi, obilasci... I u jednoj odgajivacnici, od njih 11, ona se izdvoji sama...


Sve se mi dogovoimo, platim ja za svaki slucaj da opet ne dodje do nekog obrta, i shodno supruginoj zelji (ili diretkivi) napravim i gde ce to malo cudo da spava...



Velicinu, komotitet i udobnost imala je cast moja cera da proveri, i kad je ona potvrdila a je sve ok, mogao sam po stene...

I dodje malo cudo kod nas! Kako ce da se zove? Tu apriori nisu ni hteli ni zeleli da ispostuju moje zelje (Milica, Mica, Ljubica, Zivka...), nego me preglasase, i postade TARA!
A on a, k'o mace... Zbunjena, uplasena, sokirana...



Zadovoljna smestajem...


Mada preko dana voli i sama sebi da namesti krevet...


A i postuje zelju supruge! Ne ulazi u kucu!!!

Naravno, posto terasa pruza neogranicene mogucnosti, onda se tako i ona ponasa! Trazi gde joj je najudobnije...


Onda mi kao da je prevarimo pa poskidamo jastuke...


Onda dignemo ruke od tog "odvikavanja"...


I shvatimo da on a u stvari radi samo ono sto njoj prija u datom trenutku!!!

Onda krenu i prve setnje... Neke normalne, uobicajene, neke u malo losijim vremenskim uslovoma...

I onda, jednog dana sok!!! Ja se vracam sa posla, ulazim u stan, a Tara stoji pored vrata i mase repom?! A supruga u dnevnoj sobi... Sta bi??? "Bilo mi je zao, pa sam je pustila unutra..."
To je to!!! Poklekla je!!!
Naravno, Tara je to znala da ceni i postuje, te se u skladu sa tim tako i ponasala...

Na svu srecu, i najmladji clan porodice je vrlo brzo savladao strah od "zverine" i poceo da se druzi sa njom na samo njima svojstven nacin...





Cak i da se postavlja kao modni kreator...

Posto smo navikli da nam u zivotu nije sve lepo i idealno, takvih je perioda bilo i kod nas!
Od pocetnih dijareja (promena hrane, mikroklime, okruzenja...), do navikavanja da sve "ono" treba i mora da radi napolju, do ujeda pcele i nenormalne alergijske reakcije gde je za 20 minuta sva bila u otocima! Sreca pa je veterinar odmah pored nase zgrade, a radi od 07.00 (posto se ujed desio u toku jutarnje setnje) pa je pravovremena reakcija urodlila plodom! Pa onda hematom u vidu povece mandarine na desnom ramenu (razlog nepoznat) koji smo na sve moguce nacine pokusali da saniramo, sto na vet fakultetu, sto u privatnim rezijama, punktiranjima, masazama, melemima...


Ali je na kraju hiruska intervencija bila neminovnost...
(znam da slike i nisu bas ocaravajuce, ali tako je-kako je)


Pa onda sterilizacija (znam da ima i "za" i "protiv", ali ne bih sad o tome!). Pa dva puta posekotine na sapama, usivanja, previjanja... Dobro, sve smo preziveli, jes' da smo se i lepo istraumirali, ali, kao sto mi rece jedan drugar, upravo takve situacije jos te vise povezuju sa psom! Izgleda da je apsolutno u pravu?!

Bilo je tu i nekih traumaticnih situacija, bas na pomenutoj terasi od malopre... Mi na terasi, pijemo kafu, kad golub! Pitomi, domaci, sa prstenom... Sleteo, setka se po terasi, jede iz ruke, ali i izaziva ozbiljan strah kod "zverine"!!! Jedva som joj spustili puls koliko se prepala nesrecica...



Mada, bilo je i lepih prijateljstava po kraju, gde sve ranije ispricanje teorije padaju u vodu...



A tokom vremena, iskristalisao se i njabolji drugar! Bordoska doga (zove se Alf!), razlika izmdju njih dvoje je 7 dana...




Kad ih covek vidi, pomisli da se kolju na smrt, a u stvari, oni se vole k'o najrodjeniji! A on je od nje veci duplo i tezi 2.5 puta...

Bilo je tu i svakojakoh drugih radosti (sneznih, kisnih, prasnjavih...), uglavnom sa omiljenom igrackom! Granom, ali da bude sto veca...






Bilo je tu i spavanja na tucaniku, kad umor ne bira mesto...

I kako to obicno biva, malo po malo, uvuce se pod kozu, pa se onda malo ispuste granice! Pocne da spava sa nama na krevetu, al' nije sto pocne da spava, nego sto nas vremenom i izgura iz kreveta! Jes' da je to popodnevna dremka u dnevnoj sobi, al' svakako nas izgura...

Da ne ispadne da je najbolja na svetu! Nije, napravi i ona sebi nekad razlog za batine... Retko, sad vise i nikako, al' je pravila!

Jedina zal mi je sto je do sada nisam vodio na kupanje, imao sam nekoliko prilika, ali po meni, uslovi nisu bas bili dobri! Visoka i jako prljava Sava kad god smo bili na splavu, 2-3 puta na pecanju, ali, obzirom da su komercijalni reviri strogo je zabranjeno i uvodjenje pasa u iste, a kamoli kupanje! Jedva sam se ubedio da je puste da nam pravi drustvo na pecanju, i bez obzira sto nije bilo kupanja, cini mi se da je uzivala...
Malo je obilazila i kontrolisala platforme...



A onda se verovatno cudila sta rade ova dvojica na istoj po ovom vertu i kisi...


A onda vise nego oprezno pristupila proveravanju neke nove zivotinje u okruzenju!!!




Posle se navikla, pa je samo dolazila da "overi"...

Dal' bih jos nesto imao dodati? Pa verovatno... bih mogao pisati do sutra, ali mislim da sam i sa ovim do sada preterao!
Elem, da se malo vratim na prvi post u ovoj temi!
Supruga se grli i ljubi sa njom, jedu zajedno, pricaju, igraju se... Gde li se izgubilo svo ono gadjenje, strah, ne zeljenje nicega u vezi psa? Verovatno u pogledu i dobroti ovog stvorenja, koje nam je apsolutno promenilo zivot! Do skoro nisam mogao da shvatim ljude koji sa toliko ushicenosti i odusevljenja pricaju o svojim kucnim ljubimcima, a sada ne mogu da shvatim ljude koji nemaju psa?! Pogotovo labradora! Do skoro nisam mogao da shvatim ljude kojima desk-topove krase slike kucnih ljubimaca, a sada sam doziveo da kao otac troje dece na mom desk-topu stoji ova slika...

Dobrodošao, hvala na fenomenalnom predstavljanju.

Dobrodosli! Kad sam krenula da citam o supruzinom negodovanju, znala sam sta ce na kraju da se desi, jer se isto desilo sa mojom majkom koja je jedina bila protiv psa u kuci Imaju svoj jedinstven nacin da se uvuku pod kozu

Tara je divna i nadam se da ce biti jos slicica i dogodovstina!

Hvala...

Da, imaju taj pogled, imaju tu dobrotu koja izbija iz njih i na taj nacin kupuju sve oko sebe! Ja (mi) sam se stvarno trudio da je maksimalno socijalizujem i sa drugim psima a posbno sa ljudima... I mislim da sam vrlo uspeo u tome, i mnogo mi je drago kad vidim (nepoznatu) decu koja su tek prohodala kako je grle, maze, dave (kako samo oni umeju i znaju)... a ona strpljivo ceka da zavrse i da nastavi svojim putem!

Sto se majke tice:
Malo veci protivnik od supruge, i mnogo uporniji bila je majka uz svesrdnu podrsku oca! Sta ce ti PAŠČE (cuj pašče???) u kuci, ne pravi gluposti, sta ce ti to dlakavo cudo u kuci, to je prljavo, zarazicete se od toga... Dobro, razumem, ujelo je kuce kad je bila mala, lezala u bolnici, dozivela sok, ali toliko odbojnosti, to mi stvarno nije bilo jasno!
Danas, svaki tel. poziv ili vidjanje pocinje "Kako NAM je Tara?", ili "Kad ces da nam dovedes Taru?" ili "Sad cemo da dodjemo da vidimo Taru!"... Ne vredi prica da pre tog "PAŠČETA" treba da pitaju za unuke!

Zamalo ove slike da zaboravim!

On a bi da se igra, a mi se dogovorno svi pravimo ludi... Totalno ignorisanje! Onda ona pocne da donosi igracke, da nam ih stavlja u krilo, da busi i gura kako bi se neko posvetio i njoj... Pa onda verovatno pomisli da nije izabrala dobru lopticu, pa ostavi nama na izbor!

Svaka cast na predstavljanju, jedno od boljih, ako ne i najbolje predtsvljanje ljubimca. Svaka cast na trudu da ona zaista postane clan porodice kao sto vidim da jeste. Uzivajte sa njom, prelepa je, vidim i vragolasta sto potpuno odgovara pravom labradoru.

Ne piskaram često po forumima ,ali sam se stvarno oduševio čitajući ovo...Svaka čast i za ljubimicu i za celu priču!

Šteta što nema plusića za ocenjivanje ovde,a da ima,

istresao bih bar jedan džak!

Dobrodošli !!! Ni ja se ne javljam često ali je predstavljanje i priča baš onakva kakvu svako od nas živi svaki dan !!!

Cini mi se da vrlo malo ljudi pise na ovom forumu, ne znam za razlog, ali znam da je to steta...
Imalo bi se tu svega i svacega pisati!

Ili bar okaciti po neku slicicu, cisto da forum ne odumre polako!
Pa cu ja...

Kao sto napisah:
Omiljena igracka, sto veca to bolja...

Takodje, kao sto napisah:
Malo po malo, preuzima primat u ugaonoj garnituri...



Bila je bas, bas umorna, pa joj je dopusteno!

Nastavak sa teme Perla!

Posmatrajuci puno labradora, bilo muzjaka ili zenki, a gledajuci i moju iz dana u dan, upade mi u oko da uglavnom svi, ili velika vecina njih sedi "ukrivo"?! Odnosno, ne sede na zadnjim nogama k'o svi normalni psi! Odnosno, kad dam komandu sedi, ona sedne kako treba, ali ako to sedenje treba da potraje, onda se namesti kao i ono celjade na fotografiji iz pomenute teme!
Sta je razlog?

Pa razlog je verovatno taj sto im tako vise odgovara, to nema veze sa rasom vec sa jedinkom, vecina pasa koje znam (bez obzira na rasu) sede tako u trenucima kada su opusteni. Sedenje kako vi kazete "normalno" uglavnom praktikuju kada ocekuju neku reakciju (nagradu ili promenu polozaja)

Razlog je zato sto im je teska zadnjica pa ako ce to sedenje da potraje lakse im je da je spuste na zemlju I da se opuste Salim se,neznam zasto ali svi koje ja vidjam sede tako....Tara je super,svaka cast na nezi I ulozenom trudu oko nje.