PSIHOLOGIJA PASA II deo

NASTAVAK

U sledecem tekstu bice opisane naredne faze razvoja psihe steneta koje se obicno odvijaju kod novog vlasnika psa.
Faza socijalizacije (od 8. do 12. nedelje zivota)

Pod pojmom socijalizacije podrazumevamo ucenje pristupanju zajednici. Upravo pocetak faze socijalizacije - osma nedelja zivota steneta izgleda kao najbolji period za njegovo odvajanje od majke i brace i sestara iz legla, kao i za prilagodjavanje domu novog vlasnika. Ovo prilagodjavanje je podjednako vazno kada covek i pas zive zajedno, a takodje i za obuku, posto se tokom tog vremena stvaraju osnove za kasniji unutrasnji zivot psa. Neki odgajivaci smatraju da je bolje ako se stene preuzme sa dvanaest nego sa osam nedelja. I jedno i drugo je prihvatljivo, ali treba obratiti paznju na neke okolnosti da bi se izbegle teskoce koje mogu nastati.

Ako stenad ostane u leglu do dvanaeste nedelje zivota socijalizacija ce se nastaviti uz majku, bracu i sestre. U jedanaestoj nedelji pocinju borbe za polozaj u leglu koje mogu biti jako pozitivne jer ucvrscuju osecaj sigurnosti steneta u ophodjenju sa drugim psima. Stene ce navici da se ni u najvecoj guzvi, ni kod naoko najdivljijeg medjusobnog hvatanja nece nista lose dogoditi. Ozlede sprecava prirodna kocnica ujedanja. Dakle, ne trebamo se plasiti da ce zbog ovih borbi za polozaj u coporu pas kasnije naginjati tucnjavama. Naprotiv, kod kasnijih tuca na ovaj nacin socijalizovan pas nece ujedati iz straha. Ako stene ostane u leglu do dvanaeste nedelje svakako treba da nastavimo sa vezbama kontaktiranja sa covekom, sve do predaje novom vlasniku. Tako ce se i u leglu najsnaznije stene navici na autoritet ljudskog partnera. Prisila se ne sme primenjivati, ali odredjene granice se moraju dosledno postaviti ako bi stene postalo bezobrazno. Za to bi se u slobodi postarali roditelji steneta. Ako je odgajanje prepusteno kuji i muzjaku, muzjak ce preuzeti glavnu ulogu. On pokazuje stencima sta im je dozvoljeno a sta ne. Na ovaj nacin mladi pas ce upoznati autoritet i nauciti kako da ga postuje. Stene uci kako da bude podredjeno. Ovakva podredjenost je prakticno uslovljena svakodnevnom igrom psa sa stenetom. Te igre imaju znacajnu ulogu za kasniji zajednicki zivot psa u drustvu. S tim u vezi, obuka steneta od strane roditelja je daleko od antiautoritativne. Ljudsko preuzimanje ili zamenjivanje uloge psa ili kuje u obuci steneta treba da se odvija na slican nacin. Iskljucivo "ljubavlju" pas ne moze biti obucen kao sto bi to bio ponavljanim prakticnim primerima od strane roditelja.

Ako preuzmemo stene u starosti od osam nedelja moramo voditi racuna da se cesto igra sa drugim psima i da vezba svoj nagon dominiranja. Sigurno je bolje preuzeti stene od osam nedelja ako je u leglu ostalo samo sa majkom. Argument da se stene od osam nedelja lakse veze za vlasnika je tacan, ali je to mac sa dve ostrice, jer nikad se ne zna da li ce buduci vlasnik jednog dana psa morati dati ili na neko vreme ga napustiti. Tada bi za zivotinju bilo bolje da nije vezana samo za jednu osobu. Svaki boravak u leglu duzi od dvanaest nedelja mogao bi lose delovati na buduceg radnog psa. Nepodnosljivost i prevelika agresivnost samo su jedna od posledica. Kod zivotinje koje cak mesecima ostanu u odgajivacnici moze se sa sigurnoscu racunati na promenu naravi i na to da ce tokom celog zivota slabije saradjivati sa covekom.

Neophodno je da se covek igra sa stenetom i kroz igru ga uci, kako bi ga preorijentisao na sebe. Stoga, kao pravilo, na pocetku ove faze sa stenetom bi se trebalo baviti i novi vlasnik bi trebao da preuzme ulogu oca-psa iz psece zajednice. Stene ce biti ukljuceno u ljudsku porodicu i morace da nauci da se ponasa u skladu sa njom. Ovo preorijentisanje se postize bez smisljene obuke, oponasanjem psa u odgovarajucoj situaciji. Kada je ponasanje steneta nepozeljno, umesto ujeda majke za potiljak i vrat, stene cemo uhvatiti za kozu na vratu i snazno protresti, a ako je moguce odignuti ga, a zatim spustiti. Cesto se moze uociti kako psi roditelji ujedaju stene za njusku; covek bi trebao jednom rukom cvrsto da drzi stene za kozu na vratu, a drugom da ga uhvati za njusku, potisne na dole, kako bi stene osetilo pritisak. Ova kazna, koja treba da bude malo bolna, mora biti pracena odlucnom komandom. Kasnije, sama komanda ce biti dovoljna da zaustavi nezeljeno ponasanje steneta. Ovo oponasanje psa ili kuje daje bolje rezultate od udaraca, koji cesto u odgoju rezultira pojavom stidljivosti i straha psa od ruku. Sve ovo rezultira dobro socijalizovanim psom koji se ponasa pozitivno medju ljudima i spreman je za kasniju obuku. S obzirom da se od mladog psa ocekuje da se kasnije ponasa odgovarajuce i prema drugim psima, ovo je period kada ga treba sto vise voditi medju njih. Medjutim, novi vlasnik obicno drzi stene izolovano u stanu ili dvoristu, gde ono nema nikakav kontakt sa drugovima svoje vrste. Ova greska se obicno pravi zbog brige da nevakcinisano stene moze biti inficirano preko drugih pasa. Velika je greska drzati stene izmedju osme i dvanaeste nedelje ograniceno u cetiri zida ili dvoristu, ili ga podizati u narucje kada mu pridje drugi pas.


O znacaju igre izmedju izmedju coveka i psa smo vec govorili. U praksi to znaci da se zudnja i zelja za ucenjem uspostavlja tokom ovog perioda. Zajednicka igra tokom faze socijalizacije je okrenuta krajnje ka zadovoljstvu. Nagon za zajednicku saradnju (akciju) razvijen kod steneta, sada se moze sa velikom lakocom fantasticno iskoristiti na svaki moguci nacin i uspostaviti osnova za kasnije obavljanje radnih vezbi. Evo dva primera koji to dokazuju. Tokom ovog perioda mladi pas dobrovoljno trazi svog vlasnika jer oseca pravu potrebu za kontaktom. Ako ga ne vidi koristice njuh da bi ga pronasao, i osnova za rad na tragu moze
biti postavljena na ovaj nacin. Drugo, svako normalno stene ce vratiti baceni predmet jer zeli da se igra sa svojim 'vodjom'. ovo se takodje moze lako iskoristiti kao priprema za kasniji ozbiljan rad sa aportom.

Zajednicka igra pruza jos mogucnosti. Pocetak i kraj igre odredjuje "vodja copora", u ovom slucaju covek, clan viseg nivoa. Dakle, covek odredjuje kada i koliko dugo ce trajati igra. Ako se ta odluka prepusti psu, kasnije moze doci do poteskoca u vezi sa hijerarhijskim poretkom. Ovo je period kada se stepen ujedanja moze dobro kontrolisati kroz zajednicke igre 'borbe'. Psi koji pokazuju nadprosecnu sklonost ka ujedanju se takodje mogu kontrolisati u ovom dobu cvrstim stiskom, ako bi pokusao da scepa ruku. Zeljene radnje postignute kroz igru se mogu lako pojacati pohvalama i nagradama, dok se nezeljene aktitvnosti obuzdavaju kaznama. Igra tokom faze socijalizacije s jedne strane ima funkciju ucvrscivanja grupe, a s druge strane pas otkriva da u zajednickim igrama vise uziva, i samim tim su efikasnije. Na kraju, igre omogucavaju da se steknu nova iskustva, korisna zajednicu coveka i psa. Navodna "slabost karaktera psa" je cesca zbog greski u radu sa psom i zbog pogrenih postupaka u obuci tokom ove faze. Postoji previse "uslovljavanja". Medjutim, od osnovnog zna?caja je doslednost vodje, koju ?stenad stalno iskusavaju. Time je postavljena osnova za prihvatanje psiholoske prednosti viseg nivoa. Iznad svega je to doslednost coveka, koja je najvaznija. Mladim zivotinjama dogadjaji i iskustva u okviru njihovog okruzenja imaju veoma vaznu ulogu za kasnije osnovne stavove kao odraslih jedinki, a takodje i za formiranje karaktera. Sve ovo se moze porediti sa programiranjem kompjutera. Jedno specificno iskustvo u okviru "osetljive" faze je nekada sasvim dovoljno da se utvrde, ne samo zeljene, vec i nezeljene karakteristike, kao sto je plasljivost ili agresivnost. Sistematicno istrazivanje okoline takodje zauzima mesto u ovom periodu zahvaljujc¦i istrazivackoj i radoznaloj prirodi steneta. bitne osobine koje je zivotinja nasledila mogu se pojacati intenzivnim vezbanjem, kao i kroz zanimljivu igru - napad i odbranu i borbe oko plena, izmedju ostalog. Ako se porede najizrazitije osobine psa srednjeg uzrasta sa osobinama njegovog vlasnika, veca slicnost se uocava kada je stene doslo kod vlasnika na pocetku faze socijalizacije, nego ako je doslo kasnije. Slicnosti ne postoje ako je u odnosu covek-pas pas taj koji je drustveno superiorniji. Praksa na zalost pokazuje da je to cesta pojava.


Faza uspostavljanja hijerarhijskog poretka
(od 13 do 16 nedelje zivota)

Ovaj je period poznat i kao rani adolescentski period. Tokom njega stene ponovo jace naginje dominiranju, sto vodi do ozbiljnih borbi za prevlast, ukoliko to ne potisnu ostali clanovi njegove porodice. stene pokusava da zagospodari vlasnikom, pa je potrebno uspostaviti ostre zabrane. Da kasnije ne bi doslo do nezeljenih poteskoca, stene sada mora da nauci ko je gospodar u kuci. Sada je poslednja mogucnost da se upotpune nedostaci u socijalizaciji intenzivnim bavljenjem stenetom, mada to ne uspeva uvek. Takodje je dokazano da ako se stene u ovom periodu ne izvodi pojedinacno i redovno, lisava se mogucnosti da izraste u dobrog radnog psa.


Svaka zivotinja koja zivi u zajednici ima jasno definisan polozaj u odnosu na druge. Hijerarhijska pozicija se uglavnom osvaja medjusobnim borbama. Kada se jednom uspostavi taj odnos, manje je borbi, to znaci da ce samo pretnje biti dovoljne da se podredjena zivotinja otera. Zivotinja koja se nalazi na najvisoj
hijerarhijskoj lestvici naziva se ALFA zivotinja, a ona koja je na najnizoj lestvici OMEGA zivotinja. Borbe za uspostavljanje hijerarhijskog reda se uglavnom vode izmedju zivotinja koje su istog uzrasta, pri cemu odrasli psi zauzimaju vise pozicije u startu. Ovo se odnosi i na vlasnika, naravno, ukoliko se pravilno ponasao tokom faze prilagodjavanja i socijalizacije. Ipak, ako odrastao pas otkrije da se prema coveku moze odnositi kao prema sestri i bratu, kao rivalu za socijalni polozaj, onda ga nece prihvatiti kao roditelja. Primer je kada ovo moze dovesti do rivaliteta u borbi za hranu, pas ze rezati na coveka koji se priblizi njegovoj posudi sa hranom dok on jede. Pas koji je u podredjenom polozaju obicno ce prepustiti svoju hranu psu koji je na visoj hijerarhijskoj lestvici.

Posesivnost se ogleda i prema drugim stvarima, kao sto su igracke i prostirke, i one se cuvaju kao da su neka vrsta plena. Veoma cesto se suparnistvo oko teritorije moze uociti i kada pas koji lezi pored kauca pocne da reci kada mu vlasnik udje u sobu. Ako je socijalni polozaj psa uslovljen dvema osobama u porodici on ce obicno prihvatiti socijalni polozaj osobe koja je na visoj lestvici i branice mesto od drugih pripadnika zajednice sve dok ne dodje onaj koji je na najvisem polozaju. Suparnistvo izmedju polova se takodje moze pojaviti, kada ce pas pokazati ljubomoru prema jednom clanu porodice, dok ce braniti drugog clana. To moze otici toliko daleko da pas nece dozvoljavati iskazivanje neznosti izmedju supruznika. U setnjama takav ce pas raditi samo ono sto mu se svidja: vlasnik nece biti taj koji ce voditi psa u setnju, vec ce pas setati vlasnika. Svakodnevna slika na nasim ulicama! Na kraju, vlasniku ce jedino biti dozvoljeno da pomazi psa onda kada to psu odgovara, tj. podredjenoj jedinki nece biti dozvoljen fizicki kontakt sa nadredjenom bez njenog pristanka.


Izmedju 13. i 16. nedelje zivota psa karakter je prakticno jos uvek podlozan spoljasnjim uticajima. Kasnije, sve odlike ponasanja odjednom postaju strogo definisane i dalje poducavanje steneta se moze ostvariti jedino preko vec stecenih osnova. Tokom ovog perioda karakter se pod svim uticajima okoline prilagodjava i uspostavlja se hijerarhijski poredak jednom zauvek, ukoliko se to vec nije desilo. Veoma cesto, zbog neznanja, vlasnik u tome ne uspeva i psa ce "humanizovati", tj. dozvoliti mu da uspostavi ravnopravan polozaj sa clanovima porodice. Obe greske mogu biti ozbiljna opasnost za coveka kasnije, i povrede nisu
retkost. Takodje je poznata stvar da se ovi problemi mogu sresti ako pas, nakon sto je napunio cetiri meseca, ne napusti odgajivacnicu koja je smestena na usamljenom mestu, jer mu nije pruzena prilika da stupi u kontakt sa nepoznatim ljudima i uticajima okoline, kao sto je npr. saobracajna buka. Ovo ce se pokazati tacnim kada se pojave prve teskoce prilikom kucne obuke i pas ce dugo pokazivati nesigurnost, stidljivost i strah kada se nadje van doma.

Nezeljeni nasledni uticaji, kao sto je preterana agresivnost, sa pravilnom obukom se mogu lakse ispraviti izmedju 6. i 16. nedelje zivota. Ukoliko odgajivac ili vlasnik psa to primenjuje cesce, bice manje uznemirenih pasa oko nas. Navedene cinjenice pokazuju da je pogresno veoma rasprostranjeno misljenje da mladom psu treba dati vise slobode, ili da je suvise rano za obuku. Neophodno je obuci prici na pravi nacin, ona mora biti prilagodjena uzrastu psa. Jednom utvrdjene lose navike kasnije je tesko ispraviti s obzirom da pas ne moze da razume zasto su odjednom one nepozeljne. Zeljenim navikama je najbolje uciti ga kroz igru, a
kasnije ih koristiti tokom obuke.

Faza uspostavljanja reda u coporu
(5. i 6. mesec zivota)


Tokom ove faze, jos poznate i kao drugi period mladosti, ili pubertet, odanost copora prema vodji je razvijena. Vodja copora ne mora obavezno da bude fizicki nadmocniji, ali mora psiholoski. U ovom periodu poslusnost podredjenih mora biti narocito pokazana u praksi. Vecina pasa ne zeli da se pokorava. Agresivnost, koja se mozda pojavila u prethodnoj fazi i od strane vlasnika bila nezeljena, odjednom izgleda da je savladana. Medjutim, to je cesto prividno jer se ponasanje moze ponovo promeniti prilikom pojave polnog sazrevanja.

Kod zivotinja koje zive sa ljudima nije preporucljivo da samo jedna osoba preuzme ulogu vodje copora i primenjuje nadredjenost. To bi trebalo da rade svi clanovi porodice. U principu, cilj bi trebao da bude da u porodici pas bude omega jedinka.


Faza puberteta

Faza puberteta se zavrsava naglim pojavljivanjem plodnosti psa; ona je blisko povezana sa funkcijom razlicitih endokrinih zlezda koje proizvode hormone. Kod kuja se to desava nesto brze nego kod muzjaka, obicno sa pojavom prvog teranja. Kod muzjaka se kraj faze puberteta uocava po tome sto pocinje da obelezava i mokracom markira svoju teritoriju. Tada u potpunosti sazreva i instinkt muzjaka za odbranom i zastitom, zahvaljujuci polnom nagonu da brani svoju teritoriju. Ovo je takodje doba kada muzjak jos jednom pokusava da promeni poredak dominacije i buni se protiv ostalih clanova porodice. Dakle, pri kraju ove faze cesto je neophodno prema mladom psu biti veoma strog i neumoljiv, naneti mu fizicki bol kako bi shvatio da je covek taj koji je nadmocniji.

******************************

Treba istaci da vreme pojavljivanja razvojnih faza nije strogo odredjeno, vec je individualno za svakog psa, tj. kod nekih se javlja ranije, kod nekih kasnije. Faza puberteta je pracena zreloscu, ali dostizanjem seksualne zrelosti potpun razvoj psa jos nije zavrsen. Izvesne nasledne osobine nastavljaju da se razvijaju do trece godine zivota, kao sto je instinkt za napad i odbranu.


Sa godinama pas ce postati manje zivahan, instinkt za igru se smanjuje i zivotinja vise niije toliko preduzimljiva. Nova faza koja pocinje u zivotu psa je starenje. Fizicka snaga pocinje da se smanjuje, cula psa ne funkcioniu kao pre, a ponekad pas postaje tvrdoglav i cudljiv. cesto ne odgovara na komande istom brzinom kao ranije. Ovo pokazuje da ponasanje nije podlozno velikim promenama samo u toku mladosti. Starenjem psa nastaju promene, izumiru pojedine celije u organima, a sve se ovo mora uzeti u obzir ako se zelimo baviti psima.

(u radu su koriscene knjige Ernsta Frankenbergera "Der Dobermann" i Ursa Ochsenbeina "Odgoj i skolovanje pasa")

Hvala vam puno na nastavku! Zaista ste nam puno toga napisali. Mene je ova tema jako zanimala i prije ali nigdje nisam mogla doci do literature

vidis Jasmina,mnogi kazu da je ovaj mali,ali ipak vredi.....

I nastavak kao prvi dio!

SVAKA CAST!

hvala, hvala izvinjenj sto nije bilo ranije, obaveza preko glave

Nema na cemu!A teks kad god dosao,dobrodosao

Upavo tako! Za ovakve textove nikad kasno!

naravno da nikad nije kasno....dita,daj jos neki...!