DOMINANTNO RECESIVNO, ILI ZASTO IMA VISE CRNIH LABRADORA

Lepo, lepo!!!

Rei su i mama i tata zuti, a bilo je i crnih beba!

Astoru je majka zuta,otac crn,pa je bilo i braon stene u leglo....nema to veze,geni su cudo....

Kad si vec spomenuo smedju boju labradora cula sam da ih je jako tesko uzgajati

i ja isto,zato ih ima malo na balkanu....

Mom Sikiju majka braon,otac zut a on crn.Ljudi jel to moguce?Zvuci kao naucna fantastika.

Pa,vidis da je moguce...

laby ::Mom Sikiju majka braon,otac zut a on crn.Ljudi jel to moguce?Zvuci kao naucna fantastika.

Moguce je ako i majka i otac nose crn gen.

Verujem da su geni cudo!Nego kada smo vec kod gena ,imam jedno pianje.Nama je Bea zuta tj.vise svetlo zuta...ali skoro smo joj primetili na guzi da ima par dlaka kao mali pramencic cnih dlaka ...da je moguce da ima veze sa genima??Ili neki defekt?? A i mama i tata su joj zute boje.

Desava se,i na Astoru ima 2-5 dlacica bele boje...

Hvala na odgovoru.Ja sam mislila da je to retko,ali prevarila sam se...

Nasledjivanje boja



Nije slučajno što mnogi odgajivači više vole crnu od drugih boja. Pošto je ova boja učestalija, tip je najbolje ustanovljnen kod crnih labradora, godinama unazad, zatim kod žutih pa kod čokoladnih.

Zašto ima više crnih pasa?


“B” je simbol za crni gen, i ovaj gen je dominantan u odnosu na “b”, gen za čokoladnu boju.(inače “b” je zapravo mutirani crni gen).

Tako imamo mogućnosti za crnu boju “BB”i“Bb”(veliko B je dominantno i ono “maskira” prisustvo malog b tj. gena za čokoladnu boju, tako da se takav heterozigotni pas javlja u crnoj boji, jer je crna boja velikim B dominantna u odnosu na cokoladnu, malo b).

Žuta boja nastaje zahvaljujući epistatičnom genu koji ima efekat blokiranja produkcije melanina. “E” je dominantan oblik ovog gena, praktično znači - mogućnost da se ispolji taman piment i “e“ recesivan gen koji “znači” suprotno, nemogućnost da se ispolji taman pigment usled inaktivacije hormona odgovornog za produkciju melanina, i pas sa ovim genom se pojavljuje samo u svetloj boji krzna tj. žutoj. Dakle žutim genom možemo nazvati samo recesivno malo “e”.

Dominantni geni pišu se velikim slovom, a recesivni malim. Epistatični gen se može javiti u dva oblika, kao i crni, i on je najodgovorniji za obojenost psa, jer ukoliko je pas homozigotan na ovom genu tj. ima dupli “ee”epistatičan gen, on ce biti zut, bz obzira da li nosi crni gen, cokoladni, ili oba.

EE - nema žutog gena, diminantan oblik, ovakav pas će biti crn ili čokoladan, i neće proizvoditi žute štence Ee - nosilac žutog gena, dakle malo “e” je prisutno, ali je maskirano dominantnim E genom koji je “jači” i dozvoljava produkciju melanina, takav pas nosi žuti gen i moći će da proizvodi žute štence, ali nije u žutoj boji (crn ili čokoladan), i “ee” žut pas. Homozigotan za recesivan egen. dakle, da bi pas bio žute boje on mora biti homozigotan za recesivan “e” gen tj. i od majke i od oca mora naslediti malo “e”.

Dakle, E gen ima uticaj nad B i b genom i zapravo od njega zavisi boja kod labradora. Takav gen se naziva epistatičan gen. Tako da bi pas bio crn ili čokoladan on mora da nosi bar jedan “E” gen.

Posmatrajući mogućnosti za dobijanje crne boje, imamo sledeće kombinacije:

EEBB - pas ima oba velika “E” dakle ne nosi uopste žuti gen, a oba velika “B” znači da nosi samo crni gen, bez čokoladnog i takav pas je dominantno crn, on će uvek proizvoditi samo crne štence, bez obzira sa kojom bojom da se upari (uvek će dati polovinu svojih gena dalje, a to je veliko B i veliko E u oba slučaja dominantni geni koji maskiraju prisustvo bilo kod drugog, a znamo da je za crnu boju dovoljno samo jedno veliko “E” i jedno veliko “B” koje će ovaj pas zasigurno preneti svom potomstvu).

EEBb - veliko B maskira prisustvo malg b tj. čokoladnog gena, jer je kao što smo rekli dominantan. Ne nosi žuti gen (nema malo e). Takav pas je crne boje, ali nosi čokoaldni gen tako da će moci da proizvede crne i čokoladne štence sa psom koji takodje nosi čoko gen, ali ne i žute, jer je za žutog psa potrebno da oba roditelja nose i samim tim i prenesu malo “e”, a ovaj pas taj gen nema.

EeBB - pas je opet crn (dominantna crna boja, i prisustvo bar jednog velikog E koje omogućava produkciju melanina), ali pas nosi i žuti gen, malo e, i moći će da proizvede crne i žute pse, u kombinaciji sa psom koji nosi malo e.

EeBb- crn pas (imamo veliko B i bar jedno E) ali nosi malo b gen za čokoladnu boju i malo e, gen za žutu boju. Takav pas će moći da da sve tri boje, zavisno od parnjaka, a u kombinaciji sa psom istog genotipa, moći će da u jednom leglu da sve tri boje.
EEbb -evo i čokoladnog psa. Čokoladna boja se dobija samo kod pasa homozigotnih na b gen. tj. sa oba mala b. Čokoladna boja nastala je mutacijom crne. Dakle samo ukoliko pas dobije od roditelja oba mala b on će biti čokoladan, (kao što će pas biti žut samo ukoliko mu oba roditelja nose gen za žutu boju , malo “e”, i prenesu mu oba ta e gena). Jasno je da je to moguće samo ukoliko oba roditelja nose gen za čokoladnu boju (pola gena se dobija od majke, pola od oca, dakle jedno malo b se mora dobiti od oca, a drugo od majke, pa je njegovo prisustvo očigledno neophodno kod oba roditelja). Mutirani B gen se dogodio mnogo pre nego što smo mi i otkrili labradora, još su prvi primerci doneseni u Englesku davali čokoladne ali i žute štence, koji su na žalost često uklanjani i na samom rodjenju, jer tadašnji standard nije prepoznavao ni jednu drugu boju osim crne, ali crni psi su svejedno davali i žutu i čokoladnu boju jos u začetku rase. Kasnije su neki odgajivači prihvatili žutu boju, ostavljali takve štence i upoznavali ljude sa ovom bojom, dok su čokoladni postojali čak i “pre” žutih, tj. nisu eliminisani iz legla, ali nisu u to vreme bili zanimljivi odgajivačima, ali sve jedno, znalo se za njih i nisu bili nikakvo čudo ili retkost, dok su žuti smatrani lošim primercima. (delimično je to zbog toga sto su žuti psi tada imali znatno lošiji tip od crnih, bili su užih glava , loše nošenih ušiju, često prevelikih, kratkih vratova i otvornih prednjih uglova što je uzrokovalo loše kretanje prednjih nogu, imali su loše oblikovane šape, bili su slabijeg kostura, sa dugim nogama, često tankih i repovima koji se savijaju preko ledja, imali su lošiju dlaku, tj. nedostatak tzv. duple dlake, takodje bili su uzanih grudnih koševa, tako da se odgajivači koji su želeli da uzgajaju žutu boju, uvek insistirali na parenju žutih i crnih, kako bi se kod žutih pojačao tip i dobilo na osobinama koje tadašnji žuti psi nisu imali. Ali stvari su se promenile brižljivim odgojem i sada imamo žute pse sa potpunim odsutvom tih nepoželjnih osobina, mada je još uvek dlaka kod žutih labradora mekša i manje kvalitetna nego kod crnih). Činjenica je da su labradore u početku uzgajali ljudi isključivo iz ljubavi prema rasi, koji svoje štence nisu prodavali i uopšte im držanje pasa nije zavisilo od prodaje štenadi, što im je umnogome olakšalo rad, jer su mogli da se usredsrede isključivo na kvalitet . Poznato je da komercijalizacija jedne rase neizostavno dovodi i do opadanja kvaliteta, jer se onda u uzgoj upustaju i ljudi koji ne poznaju rasu, i drže je zbog profita, stvarajući hiperprodukciju na uštrb kvaliteta. Posle više od 100 godina stvar se potpuno promenila, labrador koji je bio pas rezervisan isključivo za krugove bogatih porodica, i uzgajan u tišini i daleko od očiju javnosti, postao je pas koji je sada dostupan svim staležima i klasama, od siromašnih do najbogatijih i jedna od najomiljeniih rasa na svetu. Ali sigurno to ne bi to postao bez brižljivog odgoja i insistiranju na tipičnom temperamentu koji je najbitnija odlika ove rase. Ali da se vratimo na temu - Dakle pas sa gore pomenutim gentipom bbEE je čokoladan (dakle tamne boje, jer nosi bar jedno veliko E, gen koji omogućava produkciju melanina) i ne nosi žuti gen, jer nema malog e. Ovakav pas će moći da proizvodi crne štence koji nose čokoladnu boju jer će uvek prenositi dalje malo b i čokoladne pse, ukoliko drugi roditelj nosi čoko boju tj. malo b, ali ne i žute stence, jer će uvek prenositi svom potomstvu jedno veliko E, koje je da ponovimo dovoljno da pas ne bude žut, već crn ili čokoladan.

Eebb - je situacija slična gore opisanoj, pas je čokoladan ali nosi i žuti gen, zbog prisustva malog e, ali sam nije žut jer kao sto smo rekli, da bi pas bio žut mora imati oba recesivna gena za žutu boju, a ne samo jedan. Ovakav pas će moći da daje sve tri boje, dakle i žute stence, zavisno od drugog roditelja. Upravo se ovakav čokoladni pas tj. čokoladni pas sa ovakvim genotipom ne preporučuje za parenje sa žutim psima, jer se u toj kombinaciji mogu roditi štenci sa genotipom bbee tj. žuti štenci koji nose samo čokoladni gen i imaju umesto crne čokoladnu pigmentaciju, jer uopšte ne nose gen za crnu boju. Ovakvi psi nisu priznati standardom, ali se svejedno mogu pojaviti ne samo u leglima žutih i čokoladnih pasa koji nose žuti gen, već i u leglima dva čoko psa koji nose žuti gen, ali i u drugim kombinacijama gde se pojavljuju kod roditelja žuti i čoko gen, ali o tome kasnije… Preporuka je da se čokoladni psi najpre pare sa crnim psima koji ne nose žuti gen, tako će se izbeći mogućnost za radjanje žutog psa, tj. žutog psa koji ne nosi crni gen, a nosi samo čokoladni gen, ali je takav pas pitanje estetike pre svega tj. žuti pas sa čokoladnom pigmentacijom se smatra ružnim i ništa vise. Takodje se dva čokoladna psa preporučuju za parenje samo u slučaju da se dobro poznaju linije i mogućnost da ti psi nose žutu boju zbog iste stvari, da se ne bi dobili žuti štenci sa čokoladnom pigmentacijom, što je moguće od dva čokoladna psa, ukoliko su oba nosioci žutog gena. U kombinaciji dva čokoladna psa nikada se ne mogu dobiti crni štenci, jer čokoladni psi nemaju gen za crnu boju, tj. taj gen je kod njih mutiran, pa štene nije u mogućnosti dobiti gen koji roditelji ne nose.
eeBB- žuti pas koji nosi crni i samo crni gen, bez čokoladnog jer nema malog b. Ovo su žuti psi sa najboljom pigmentacijom, upravo zbog odsusva čokoladnog gena, i oni mogu proizvesti crne i žute, ali ne i čoko pse.

eeBb-je takodje žuti pas koji može imati jako dobru pimgentaciju zbog prisustva velikog B tj. gena za crnu boju, ali on nosi i čoko boju, tako da od njega možemo očekivati i čoko štence, nezavisno od odličnog pimenta koji nam može maskirati sliku genotipa.
eebb - gore navedeni žuti psi sa čokoladnom pigmentacijom, koji standard ne priznaje. Ovi žuti psi prosto ne mogu da ispolje crni pigment i zbog duplog malo e koje onemogućava produkciju melanina, i zbog samog odsustva velikog B koje je gen za crnu boju. Umesto crne pigmentacije, oni imaju čokoladnu.





Tekst je pripremila Bojana Petković.
Preuzeto sa sajta : LABRADOR RETRIVER KLUB-VOJVODINA

Nasla sam jos neke zanimljive clanke u vezi ove teme pa kada budem mogla i imala vremena prevescu ih...ili cu postaviti linkove pa citajte.
pozz

Jako zanimljiv clanak jovana, hvala

Nema na cemu, i drugi put!Kad god nadjem nesto zanimljivo delim sa vama!

VODIC ZA NASLEDJIVANJE BOJE KRZNA KOD LABRADORA RETRIVERA
- Krzna Labrador Retrivera postoje u bojama crne,zute ili braon.Bilo koja druga boja ili kombinacija boja je diskfalikacija. Male bele tacke na grudima su dozvoljene,ali ne i pozeljne.Bele dlake od starenja ili oziljaka nece biti protumacene kao greske u parenju.
- CRNI: Crni labradori su crni.Crni sa tigrastim sarama ili crn sa ten sarama je disfalifikacija!
- ZUTI:Zuti mogu da variraju od nijanse fox-red do svetlo-krem nijanse; sa varijacijama zatamnjena na usima,ledjima i donjim delovima psa.
-COKOLADNI:Cokoladni modu da variraju od svetle do tamne cokoladne boje.Cokoladni sa tigrastim ili ten sarama je diskfalifikacija!Po sluzbenom AKC standarda Labrador retrivera tj."The Official AKC Standard of the Labrador Retriever"

Fenotip i genotip...ili od cega su Labradori napravljeni?
Americko Kinolosko drustvo svrastava Labrador retrivere u tri kategorije boja;sto je poznato kao geneticka analiza fenotipova.Fenotipovi se mogu definisati kao stvarna boja tj. boja krzna.Medjutim,kada parimo dva crna labradora mozemo dobiti samo crne stence,ali ako parimo druga dva crna labradora moze se desiti da dobijemo zute,cokoladne i crne stence.To ukazuje da psi iz takva dva ukrstanja,mogu imati istu boju,ili fenotip,ali nemaju isti geneticki kod,genotip.Genotip od predaka i roditelja je krivac za varijacije boja u leglu.

Nije slučajno što mnogi odgajivači više vole crnu od drugih boja. Pošto je ova boja učestalija, tip je najbolje ustanovljnen kod crnih labradora, godinama unazad, zatim kod žutih pa kod čokoladnih.


Zašto ima više crnih pasa?


“B” je simbol za crni gen, i ovaj gen je dominantan u odnosu na “b”, gen za čokoladnu boju.(inače “b” je zapravo mutirani crni gen).

Tako imamo mogućnosti za crnu boju “BB”i“Bb”(veliko B je dominantno i ono “maskira” prisustvo malog b tj. gena za čokoladnu boju, tako da se takav heterozigotni pas javlja u crnoj boji, jer je crna boja velikim B dominantna u odnosu na cokoladnu, malo b).

Žuta boja nastaje zahvaljujući epistatičnom genu koji ima efekat blokiranja produkcije melanina. “E” je dominantan oblik ovog gena, praktično znači - mogućnost da se ispolji taman piment i “e“ recesivan gen koji “znači” suprotno, nemogućnost da se ispolji taman pigment usled inaktivacije hormona odgovornog za produkciju melanina, i pas sa ovim genom se pojavljuje samo u svetloj boji krzna tj. žutoj. Dakle žutim genom možemo nazvati samo recesivno malo “e”.

Dominantni geni pišu se velikim slovom, a recesivni malim. Epistatični gen se može javiti u dva oblika, kao i crni, i on je najodgovorniji za obojenost psa, jer ukoliko je pas homozigotan na ovom genu tj. ima dupli “ee”epistatičan gen, on ce biti zut, bz obzira da li nosi crni gen, cokoladni, ili oba.

EE - nema žutog gena, diminantan oblik, ovakav pas će biti crn ili čokoladan, i neće proizvoditi žute štence Ee - nosilac žutog gena, dakle malo “e” je prisutno, ali je maskirano dominantnim E genom koji je “jači” i dozvoljava produkciju melanina, takav pas nosi žuti gen i moći će da proizvodi žute štence, ali nije u žutoj boji (crn ili čokoladan), i “ee” žut pas. Homozigotan za recesivan egen. dakle, da bi pas bio žute boje on mora biti homozigotan za recesivan “e” gen tj. i od majke i od oca mora naslediti malo “e”.

Dakle, E gen ima uticaj nad B i b genom i zapravo od njega zavisi boja kod labradora. Takav gen se naziva epistatičan gen. Tako da bi pas bio crn ili čokoladan on mora da nosi bar jedan “E” gen.

Posmatrajući mogućnosti za dobijanje crne boje, imamo sledeće kombinacije:

EEBB - pas ima oba velika “E” dakle ne nosi uopste žuti gen, a oba velika “B” znači da nosi samo crni gen, bez čokoladnog i takav pas je dominantno crn, on će uvek proizvoditi samo crne štence, bez obzira sa kojom bojom da se upari (uvek će dati polovinu svojih gena dalje, a to je veliko B i veliko E u oba slučaja dominantni geni koji maskiraju prisustvo bilo kod drugog, a znamo da je za crnu boju dovoljno samo jedno veliko “E” i jedno veliko “B” koje će ovaj pas zasigurno preneti svom potomstvu).

EEBb - veliko B maskira prisustvo malg b tj. čokoladnog gena, jer je kao što smo rekli dominantan. Ne nosi žuti gen (nema malo e). Takav pas je crne boje, ali nosi čokoaldni gen tako da će moci da proizvede crne i čokoladne štence sa psom koji takodje nosi čoko gen, ali ne i žute, jer je za žutog psa potrebno da oba roditelja nose i samim tim i prenesu malo “e”, a ovaj pas taj gen nema.

EeBB - pas je opet crn (dominantna crna boja, i prisustvo bar jednog velikog E koje omogućava produkciju melanina), ali pas nosi i žuti gen, malo e, i moći će da proizvede crne i žute pse, u kombinaciji sa psom koji nosi malo e.

EeBb- crn pas (imamo veliko B i bar jedno E) ali nosi malo b gen za čokoladnu boju i malo e, gen za žutu boju. Takav pas će moći da da sve tri boje, zavisno od parnjaka, a u kombinaciji sa psom istog genotipa, moći će da u jednom leglu da sve tri boje.
EEbb -evo i čokoladnog psa. Čokoladna boja se dobija samo kod pasa homozigotnih na b gen. tj. sa oba mala b. Čokoladna boja nastala je mutacijom crne. Dakle samo ukoliko pas dobije od roditelja oba mala b on će biti čokoladan, (kao što će pas biti žut samo ukoliko mu oba roditelja nose gen za žutu boju , malo “e”, i prenesu mu oba ta e gena). Jasno je da je to moguće samo ukoliko oba roditelja nose gen za čokoladnu boju (pola gena se dobija od majke, pola od oca, dakle jedno malo b se mora dobiti od oca, a drugo od majke, pa je njegovo prisustvo očigledno neophodno kod oba roditelja). Mutirani B gen se dogodio mnogo pre nego što smo mi i otkrili labradora, još su prvi primerci doneseni u Englesku davali čokoladne ali i žute štence, koji su na žalost često uklanjani i na samom rodjenju, jer tadašnji standard nije prepoznavao ni jednu drugu boju osim crne, ali crni psi su svejedno davali i žutu i čokoladnu boju jos u začetku rase. Kasnije su neki odgajivači prihvatili žutu boju, ostavljali takve štence i upoznavali ljude sa ovom bojom, dok su čokoladni postojali čak i “pre” žutih, tj. nisu eliminisani iz legla, ali nisu u to vreme bili zanimljivi odgajivačima, ali sve jedno, znalo se za njih i nisu bili nikakvo čudo ili retkost, dok su žuti smatrani lošim primercima. (delimično je to zbog toga sto su žuti psi tada imali znatno lošiji tip od crnih, bili su užih glava , loše nošenih ušiju, često prevelikih, kratkih vratova i otvornih prednjih uglova što je uzrokovalo loše kretanje prednjih nogu, imali su loše oblikovane šape, bili su slabijeg kostura, sa dugim nogama, često tankih i repovima koji se savijaju preko ledja, imali su lošiju dlaku, tj. nedostatak tzv. duple dlake, takodje bili su uzanih grudnih koševa, tako da se odgajivači koji su želeli da uzgajaju žutu boju, uvek insistirali na parenju žutih i crnih, kako bi se kod žutih pojačao tip i dobilo na osobinama koje tadašnji žuti psi nisu imali. Ali stvari su se promenile brižljivim odgojem i sada imamo žute pse sa potpunim odsutvom tih nepoželjnih osobina, mada je još uvek dlaka kod žutih labradora mekša i manje kvalitetna nego kod crnih). Činjenica je da su labradore u početku uzgajali ljudi isključivo iz ljubavi prema rasi, koji svoje štence nisu prodavali i uopšte im držanje pasa nije zavisilo od prodaje štenadi, što im je umnogome olakšalo rad, jer su mogli da se usredsrede isključivo na kvalitet . Poznato je da komercijalizacija jedne rase neizostavno dovodi i do opadanja kvaliteta, jer se onda u uzgoj upustaju i ljudi koji ne poznaju rasu, i drže je zbog profita, stvarajući hiperprodukciju na uštrb kvaliteta. Posle više od 100 godina stvar se potpuno promenila, labrador koji je bio pas rezervisan isključivo za krugove bogatih porodica, i uzgajan u tišini i daleko od očiju javnosti, postao je pas koji je sada dostupan svim staležima i klasama, od siromašnih do najbogatijih i jedna od najomiljeniih rasa na svetu. Ali sigurno to ne bi to postao bez brižljivog odgoja i insistiranju na tipičnom temperamentu koji je najbitnija odlika ove rase. Ali da se vratimo na temu - Dakle pas sa gore pomenutim gentipom bbEE je čokoladan (dakle tamne boje, jer nosi bar jedno veliko E, gen koji omogućava produkciju melanina) i ne nosi žuti gen, jer nema malog e. Ovakav pas će moći da proizvodi crne štence koji nose čokoladnu boju jer će uvek prenositi dalje malo b i čokoladne pse, ukoliko drugi roditelj nosi čoko boju tj. malo b, ali ne i žute stence, jer će uvek prenositi svom potomstvu jedno veliko E, koje je da ponovimo dovoljno da pas ne bude žut, već crn ili čokoladan.

Eebb - je situacija slična gore opisanoj, pas je čokoladan ali nosi i žuti gen, zbog prisustva malog e, ali sam nije žut jer kao sto smo rekli, da bi pas bio žut mora imati oba recesivna gena za žutu boju, a ne samo jedan. Ovakav pas će moći da daje sve tri boje, dakle i žute stence, zavisno od drugog roditelja. Upravo se ovakav čokoladni pas tj. čokoladni pas sa ovakvim genotipom ne preporučuje za parenje sa žutim psima, jer se u toj kombinaciji mogu roditi štenci sa genotipom bbee tj. žuti štenci koji nose samo čokoladni gen i imaju umesto crne čokoladnu pigmentaciju, jer uopšte ne nose gen za crnu boju. Ovakvi psi nisu priznati standardom, ali se svejedno mogu pojaviti ne samo u leglima žutih i čokoladnih pasa koji nose žuti gen, već i u leglima dva čoko psa koji nose žuti gen, ali i u drugim kombinacijama gde se pojavljuju kod roditelja žuti i čoko gen, ali o tome kasnije… Preporuka je da se čokoladni psi najpre pare sa crnim psima koji ne nose žuti gen, tako će se izbeći mogućnost za radjanje žutog psa, tj. žutog psa koji ne nosi crni gen, a nosi samo čokoladni gen, ali je takav pas pitanje estetike pre svega tj. žuti pas sa čokoladnom pigmentacijom se smatra ružnim i ništa vise. Takodje se dva čokoladna psa preporučuju za parenje samo u slučaju da se dobro poznaju linije i mogućnost da ti psi nose žutu boju zbog iste stvari, da se ne bi dobili žuti štenci sa čokoladnom pigmentacijom, što je moguće od dva čokoladna psa, ukoliko su oba nosioci žutog gena. U kombinaciji dva čokoladna psa nikada se ne mogu dobiti crni štenci, jer čokoladni psi nemaju gen za crnu boju, tj. taj gen je kod njih mutiran, pa štene nije u mogućnosti dobiti gen koji roditelji ne nose.
eeBB- žuti pas koji nosi crni i samo crni gen, bez čokoladnog jer nema malog b. Ovo su žuti psi sa najboljom pigmentacijom, upravo zbog odsusva čokoladnog gena, i oni mogu proizvesti crne i žute, ali ne i čoko pse.

eeBb-je takodje žuti pas koji može imati jako dobru pimgentaciju zbog prisustva velikog B tj. gena za crnu boju, ali on nosi i čoko boju, tako da od njega možemo očekivati i čoko štence, nezavisno od odličnog pimenta koji nam može maskirati sliku genotipa.
eebb - gore navedeni žuti psi sa čokoladnom pigmentacijom, koji standard ne priznaje. Ovi žuti psi prosto ne mogu da ispolje crni pigment i zbog duplog malo e koje onemogućava produkciju melanina, i zbog samog odsustva velikog B koje je gen za crnu boju. Umesto crne pigmentacije, oni imaju čokoladnu.

Evo i sta se moze ocekivati u leglima pasa razlicitih genotipa-81 mogucih ukrstanja psa i kuje,predvidjanja ishoda boje legla:

KAKO CITATI TABLICU –

{ ocev genotip (boja njegovog krzna) X { majcin genotip (boja njenog krzna )}= ucestalost genotipa u leglu---% procenat boje krzna u leglu (fenotipe)

1. EEBB (crn) X EEBB (crn) = genotip: svi EEBB---fenotipe: svi stenci crni
2. EEBB (crn) X EeBB (crn /nosi zuti gen) = genotip: 1/2 EEBB + 1/2 EeBB---fenotipe: svi stenci crni
3. EEBB (crn) X EEBb (crn /nosi cokoladni gen) = genotip: 1/2 EEBB + 1/2 EEBb---fenotip: svi stenci crni
4. EEBB (crn) X EeBb(crn /nosi zuti i coko gen) = genotip: 1/4 EEBB + 1/4 EeBB + 1/4 EEBb + 1/4 EeBb---fenotip: svi stenci crni
5. EEBB(crn) X eeBB ( zut/ nosi crni gen) = genotip: svi EeBB---fenotip: svi stenci crni
6. EEBB (crn) X eeBb (zut/ nosi crni i coko gen) = genotip: 1/2 EeBB + 1/2 EeBb--- fenotip: svi stenci crni
7. EEBB(crn) X eebb (zut/ nosi coko gen) = genotip : svi EeBb--- fenotip: svi stenci crni
8. EEBB(crn) X EEbb(cokoladni) = genotip: svi EEBb--- fenotip: svi stenci crni
9. EEBB(crn) X Eebb(cokoladni /nosi zuti gen) = genotip: 1/2 EEBb + 1/2 EeBb--- fenotip: svi stenci crni
10. EeBB(crn /nosi zuti gen) X EEBB(crn) = vidi # 2.
11. EeBB(crn /nosi zuti gen) X EeBB(crn/nosi zuti gen) = genotip: 1/4 EEBB + 1/2 EeBB + 1/4 eeBB--- fenotip: 75% crni stenci + 25% zuti stenci
12. EeBB(crn /nosi zuti gen) X EEBb(crn/nosi coko gen) = genotip: 1/4 EEBB + 1/4 EEBb + 1/4 EeBB + 1/4 EeBb---fenotip: svi stenci crni
13. EeBB(crn /nosi zuti gen) X EeBb(crn/nosi zuti i coko gen) = genotip: 1/8 EEBB + 1/8 EEBb +1/4 EeBB + 1/4 EeBb + 1/8 eeBB + 1/8 eeBb---fenotip: 75% crni stenci + 25% zuti stenci
14. EeBB(crn/ nosi zuti gen) X eeBB(zut/ nosi crni gen) = genotip: 1/2 EeBB + 1/2 eeBB---fenotip: 50% crni stenci + 50% zuti stenci
15. EeBB(crn / nosi zuti gen) X eeBb(zut/ nosi crni i coko gen) = genotip: 1/4 EeBB + 1/4 EeBb +1/4 eeBB + 1/4 eeBb--- fenotip: 50% crni stenci + 50 % zuti stenci
16. EeBB(crn / nosi zuti gen) X eebb(zut/nosi cokoladni gen) = genotip: 1/2 EeBb + 1/2 eeBb--- fenotip: 50% crni stenci + 50% zuti stenci
17. EeBB(crn / nosi zuti gen) X EEbb(cokoladni) = genotip: 1/2 EEBb + 1/2 EeBb--- fenotip: svi stenci crni
18. EeBB(crn /nosi zuti gen) X Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) = genotip: 1/4 EEBb + 1/2 EeBb + 1/4 eeBb--- fenotip: 75% crni stenci + 25% zuti stenci
19. EEBb(crn /nosi cokoladni gen ) X EEBB(crn) = vidi # 3.
20. EEBb(crn / nosi cokoladni gen) X EeBB(crn/nosi zuti gen) = vidi # 12.
21. EEBb(crn / nosi cokoladni gen) X EEBb(crn/ nosi cokoladni gen) = genotip: 1/4 EEBB + 1/2 EEBb + 1/4 EEbb--- fenotip: 75% crni stenci + 25% cokoladni stenci
22. EEBb(crn / nosi cokoladni gen) X EeBb(crn/nosi zuti i coko gen) = genotip: 1/8 EEBB + 1/4 EEBb + 1/8 EeBB + 1/4 EeBb + 1/8 EEbb + 1/8 Eebb--- fenotip: 75% crni stenci + 25% cokoladni stenci
23. EEBb(crn / nosi cokoladni gen) X eeBB(zut/nosi crni gen) = genotip: 1/2 EeBB + 1/2 EeBb--- fenotip: svi stenci crni
24. EEBb(crn / nosi cokoladni gen) X eeBb(zut/ nosi crni i coko gen) = genotip: 1/4 EeBB + 1/2 EeBb + 1/4 Eebb--- fenotip: 75% crni stenci + 25% coko stenci
25. EEBb(crn / nosi cokoladni gen) X eebb(zut/nosi cokoladni gen) = genotip: 1/2 EeBb + 1/2 Eebb--- fenotip: 50% crni stenci + 50% coko stenci
26. EEBb(crn / nosi cokoladni gen) X EEbb(cokoladni) = genotip: 1/2 EEBb + 1/2 EEbb--- fenotip: 50% crni stenci + 50% coko stenci
27. EEBb(crn / nosi cokoladni gen) X Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) = genotip: 1/4 EEBb + 1/4 EeBb + 1/4 EEbb + 1/4 Eebb--- fenotip: 50% crni stenci + 50% coko stenci
28. EeBb(crn /nosi zuti i coko gen) X EEBB(crn) = vidi # 4.
29. EeBb(crn / nosi zuti i coko gen) X EeBB(crn/nosi zuti gen) = vidi # 13.
30. EeBb(crn / nosi zuti i coko gen) X EEBb(crn/nosi coko gen) = vidi # 22.
31. EeBb(crn / nosi zuti i coko gen) X EeBb(crn/ nosi zuti i coko gen) = genotip: 1/16 EEBB + 1/8 EEBb + 1/8 EeBB + 1/4 EeBb + 1/16 eeBB + 1/8 eeBb + 1/16 eebb + 1/16 EEbb + 1/8 Eebb--- fenotip: 55% crni stenci + 25% zuti stenci + 20% coko stenci
32. EeBb(crn / nosi zuti i coko gen) X eeBB (zut/nosi crni gen) = genotip: 1/4 EeBB + 1/4 EeBb + 1/4 eeBB + 1/4 eeBb--- fenotip: 50% crni stenci + 50% zuti stenci
33. EeBb(crn / nosi zuti i coko gen) X eeBb(zut/ nosi crni i coko gen) = genotip: 1/8 EeBB + 1/4 EeBb + 1/8 eeBB + 1/4 coko stenci
34. EeBb(crn / nosi zuti i coko gen) X eebb(zut/ nosi coko gen) = genotip: 1/4 EeBb + 1/4 Eebb + 1/4 eeBb + 1/4 eebb--- fenotip: 25% crni stenci + 50% zuti stenci+ 25% coko stenci
35. EeBb(crn / nosi zuti i coko gen) X EEbb(cokoladni) = genotip: 1/4 EEBb + 1/4 EeBb + 1/4 EEbb + 1/4 Eebb--- fenotip: 50% crni stenci + 50% coko stenci
36. EeBb(crn / nosi zuti i coko gen) X Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) = genotip: 1/8 EEBb + 1/4 EeBb + 1/8 eeBb + 1/8 eebb + 1/8 EEbb + 1/4 Eebb--- fenotip: 37.5% crni stenci + 25% zuti stenci + 37.5% coko stenci
37. eeBB(zut/ nosi crni gen) X EEBB(crn) = vidi # 5.
38. eeBB(zut/ nosi crni gen) X EeBB(crn/nosi zuti gen) = vidi # 14.
39. eeBB(zut/ nosi crni gen) X EEBb(crn /choc carrier) = vidi # 23.
40. eeBB(zut/ nosi crni gen) X EeBb(crn / nosi zuti i coko gen) = vidi # 32
41. eeBB(zut/ nosi crni gen) X eeBB(zut/ nosi crni gen) = genotip: svi eeBB--- fenotip: svi stenci zuti
42. eeBB(zut/ nosi crni gen) X eeBb(zut/ nosi crni i coko gen) = genotip: 1/2 eeBB + 1/2 eeBb--- fenotip: svi stenci zuti
43. eeBB(zut/ nosi crni gen) X eebb(zut/nosi cokoladni gen) = genotip: svi eeBb--- fenotip: svi stenci zuti
44. eeBB(zut/ nosi crni gen) X EEbb(cokoladni) = genotip: svi EeBb ---fenotip: svi stenci crni
45. eeBB(zut/ nosi crni gen) X Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) = genotip: 1/2 EeBb + 1/2 eeBb--- fenotip: 50% crni stenci + 50% zuti stenci
46. eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) X EEBB(crn) = vidi # 6.
47. eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) X EeBB(crn/nosi zuti gen) = vidi # 15.
48. eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) X EEBb(crn/nosi coko gen) = vidi # 24.
49. eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) X EeBb(crn/ nosi zuti i coko gen) =
vidi # 33
50. eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) X eeBB(zut/nosi crni gen) = vidi # 42.
51. eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) X eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) = genotip: 1/4 eeBB + 1/2 eeBb + 1/4 eebb--- fenotip: svi stenci zuti
52. eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) X eebb(zut/nosi cokoladni gen) = genotip: 1/2 eeBb + 1/2 eebb--- fenotip: svi stenci zuti
53. eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) X EEbb(cokoladni) = genotip: 1/2 EeBb + 1/2 Eebb--- fenotip: 50% crni stenci + 50% coko stenci
54. eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) X Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) = genotip: 1/4 EeBb + 1/4 Eebb + 1/4 eeBb + 1/4 eebb--- fenotip: 25% crni stenci + 25% coko stenci + 50% zuti stenci
55. eebb(zut/nosi cokoladni gen) X EEBB(crn) = vidi # 7.
56. eebb(zut/nosi cokoladni gen) X EeBB(crn/nosi zuti gen) = vidi # 16.
57. eebb(zut/nosi cokoladni gen) X EEBb(crn/nosi coko gen) = vidi # 25.
58. eebb(zut/nosi cokoladni gen) X EeBb(crn/nosi zuti i coko gen) = vidi # 34
59. eebb(zut/nosi cokoladni gen) X eeBB(zut/nosi crni gen) = vidi # 43.
60. eebb(zut/nosi cokoladni gen) X eeBb(zuti/ nosi crn i coko gen) = vidi # 52.
61. eebb(zut/nosi cokoladni gen) X eebb(zut/nosi cokoladni gen) = genotip: svi eebb--- fenotip: svi stenci zuti
62. eebb(zut/nosi cokoladni gen) X EEbb(cokoladni) = genotip: svi Eebb--- fenotip: svi stenci cokoladni
63. eebb(zut/nosi cokoladni gen) X Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) = genotip: 1/2 Eebb + 1/2 eebb--- fenotip: 50% cokoladni stenci + 50% zuti
64. EEbb(cokoladni) X EEBB(crn) = vidi # 8.
65. EEbb(cokoladni) X EeBB(crn/nosi zuti gen) = vidi # 17.
66. EEbb(cokoladni) X EEBb(crn/nosi coko gen) = vidi # 26.
67. EEbb(cokoladni) X EeBb(crn/nosi zuti i cokoladni gen) = vidi # 35
68. EEbb(cokoladni) X eeBB(zut/nosi crni gen) = vidi # 44.
69. EEbb(cokoladni) X eeBb(zut/nosi crni i coko gen) = vidi # 53.
70. EEbb(cokoladni) X eebb(zuti/nosi coko gen) = vidi # 62.
71. EEbb(cokoladni) X EEbb(cokoladni) = genotip: svi EEbb--- fenotip: svi stenci cokoladni
72. EEbb(cokoladni) X Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) = genotip: 1/2 EEbb + 1/2 Eebb--- fenotip: svi stenci cokoladni
73. Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) X EEBB(crn) = vidi # 9.
74. Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) X EeBB(crn/nosi zuti gen) = vidi # 18.
75. Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) X EEBb(crn/nosi coko gen) = vidi # 27.
76. Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) X EeBb(crn/nosi zuti i coko gen) =vidi # 36
77. Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) X eeBB(zut/ nosi crni gen) = vidi # 45.
78. Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) X eeBb(zut/ nosi crni i coko gen) =vidi # 54.
79. Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) X eebb(zut/nosi coko gen) = vidi# 63.
80. Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) X EEbb(cokoladni) = vidi # 72.
81. Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) X Eebb(cokoladni/ nosi zuti gen) = genotip: 1/4 EEbb + 1/2 Eebb + 1/4 eebb--- fenotip: 75% cokoladni stenci + 25% zuti stenci
.

Matematika mi nikad nije isla od ruke...

Nasla sam sajt sa celim tekstom pa sam ostatak teksta prevela ...i spojila sa predhodnim.Evo vam i link pa pogledaj te:
http://www.labbies.com/genetics.htm
pozz

Matematika mi nikad nije isla od ruke... scratch lol!

Ni meni,ali uspela sam da razumem sta je pisac hteo reci.Samo je problem sto ne znam Koje Bea Genotipe nosi u sebi.Znam joj neke rodjake ,ali ne sve...tako da tesko je utvrditi sta ce dobiti kada bude skotna!Mada imam fore jos minimum godinu i po da skonam sta i kako!

To je visa matematika za mene!
Johny,kako tebi matematika ide?!
Ne,sad ozbiljno ja jesam skotala sta je pisac hteo reci,ali ozbiljno!Ali kako se utvrdjuju ti genotipi,bas me zanima??Imali neko pojma o tome?ILi da cekam stvarno njeno prvo leglao pa tome da kontam?Ja sto sam videla u njenom rodovniku,mama i tata su joj zuti,deda po ocu ima gene za sve tri boje,bar sam tako videla da pise,ima i neke crne rodjake...i tako! U ostalom ja sam zbunjena!

Matematika mi ide dobro, ali spanska selo... lose... vrlo lose...

Bravo za tebe i matematiku!
Aj stvarno zko neko bud eznao ovo da mi pojasni bilo bi dobro.Imam volje ovo da skontam!Matematiku ne!

E bre ljudi nije to matematika, to je genetika
Inace ja mislim da moze da se uradi neki genetski test, zar ne?