RAZLOG ZASTO STE IZABRALI BAS LABRADORA KAO KUCNOG LJUBIMCA?

ne znam dali tema slicna ovoj vec postoji? Ali voleo bih da cujem i da svi vidimo razlog zasto je neko od nas odlucio da bas labradora ima kao nalboljeg covekovog prijatelja..... pozz....

E ovako

Kad sam nakon 20 i kusur godina zapomaganja najzad ubedila roditelje da uzmemo psa , setala sam Knezom i gledala pse koji prolaze... Zapali su mi u oko zute simpaticne debeljuce sa kratkom dlakom i malo elegantniji dugodlaki psi, slicne njuske! Mislila sam tad da su ista vrsta, samo varijacija U Mamutu (danas Vulkan) knjizari bila je ogromna enciklopedija pasa (koju cu kasnije i kupiti) i tamo sam pogledala pse i saznala da su to zapravo dve razlicite rase - Labrador Retriveri i Zlatni Retriveri. Ono sto sam procitala dopalo mi se gotovo isto toliko koliko i njihov izgled - vole ljude, nisu agresivni, lako se dresiraju - i lepi i savrseni za prvog psa i neiskusnog vlasnika!

Kad sam uzela da listam oglase, gledala sam samo Labradore i Zlatne... i nakon mnogo mozganja, ipak se odlucila za simpaticnog debeljucu (od pocetka sam odlucila da bude zutac). Tad nismo imali kola, pa sam gledala samo oglase iz okoline Beograda (gde ide gradski ili Lasta) (definitivno ne pravi nacin trazenja steneta, ali tada nisam nista znala o genetskim bolestima, htela sam samo da pas bude pedigriran kao garanciju da je cistokrvan). I vratila se kuci sa malim debeljucom u kartonskoj kutiji, koji za mesec ipo dana puni 5 godina

Moj sin, koji ima 11 godina sada, oduvek je govorio kako želi crnog labradora . Ne znam odakle mu ta ideja, verovatno je gledao neki film ili nešto tome slično, i ja se uopšte nisam protivila tome. Tako, da kada se ukazala prva prava prilika, nabavili smo našeg Marlija, is ada uživamo sa njim

naravno ista dilema labrador ili retriver... sve je pocelo od komsijinog retrivera po imenu Arno... jednostavno se desila ideja da imam takvog ljubimca, ali mi je prvi uslov bio da bude kratkodlaki, tako da je retriver polako otpadao, malo neta i pretrazivanja, i ljubav na prvi pogled (moj pogled ) male sicusne loptice i lepo gradjen KRATKODLAKI pas... dilema je bila resena i Baster je nakon dva dana vec bio na putu za BG... i naravno standardna kartonska kutija (svi su oni tako usli u nase domove i srca ) iz koje je izvirelo to malo prelepo stvorenje, koje je promenilo moj zivot ( i stan i dvoriste )

i naravno razloga puno ima zasto bas labrador, svi ih hvale kao pametne, mirne i prijatne pse... A NIKO NE PRICA KAKAV LOM MOGU DA NAPRAVE U STANU I DVORISTU... nimalo se nisam pokajao zasto bas on, znaju oni da izglade situaciju posle nereda... vragolan mali.

Moji roditelji su imali malog pekinezera Bobija,koji je bio oslepeo,nije mogao da se muci,a tada je bilo vreme onog bombardovanja,i niko nije skoro znao sta znaci uspavati pa su ga ubili lovci.Ja sam tada bila jako mala.Moja mama 12 godina nije htela psa bas zbog njega.I najzad ja sam je nagovorila.Posto moja komsinica ima zenku labradora,ja sam htela njega,jer sam cula da je bila skotna.E sada posto nista nsiam znala o labovima trazila sam po netu stalno da vidimo kakvi su.Jako nam se dopala ta rasa.I kada su kucici imali oko 4 nedelje.Otisla sam u dvoriste kod njih tada su me pozvali.Usla asm a tamo 10-ak prelepih kucica me gricka skace po meni.Neki su bili tamni neki svetliji neki debeljuce neki mrsavi.Pogledala sam neko mi je vukao sorc,kad ono malo najbelje i najdeblje kuce.Omah sam se zaljubila u njega.Sztradan sam dosla iz skole i istog omenta otrcala po psa. To je moj Bobi! I moj najsrecniji dan ne znam tacno negde oko 10 juni.

A berija sam slucajno uzela. Htela sam jos jednog psa.I prvo sam mislila crnog laba. Ali ipak sam njega uzela.

Moj prvi susret sa labradorom se desio kada sam imala 8 godina, kada sam upoznala labradorku mog komsije, Monu. Ta bucmasta, vesela i energicna zenka je osvojila moje srce i odmah sam znala kojeg psa u zivotu zelim. Posto sam otkad znam za sebe stalno listala po casopisima i knjigama o psima, pocela sam se poprilicno rano pripremati za prvog psa ali roditelji nisu htjeli da mi ga kupe, tako da sam ja izvodila komsijske pse i brinula o njima kad bi oni bili na odmoru i sl. Eh, dosao je i dan kad sam napunila 21 godinu ali naravno, zelja za labradorom nikad nije nestala...I sada kada ne zivim s roditeljima jer studiram u drugom gradu, nisam oklijevala i ubrzo je stigao mali stakor koji je izrastao u bebelo stvorenje koje se zove Buma. Ja sam Bumu cekala cijeli svoj zivot.

evo da se ne ponavljam... ctrl+c ctrl+v

Suprug i ja smo dugo razmisljali kog psa da uzmemo i posle par meseci vecanja dogovorili smo se da to bude crni labrador. Gledali sajt balkanike razgovarali sa njima o rasi ali trenutno nema legla. Kada cemo ga uzeti? Pa necemo zuriti, sobzirom da sam tada bila trudna.
Zima napolju, sneg i minus.
Kada smo ga nasli bio je pun parazita i istraumiran, povucen, nezaiteresovan, mrsav... posle 2 nedelje kako smo ga uzeli, dobio je prvi epi napad. Mi smo se prestravili, nismo znali sta cemo. Ja sam tada bila u 8. mesecu trudnoce i sina od 4,5 godine, bili smo uplaseni zbog dece, a i za njega smo se jako brzo vezali. Raspitali smo se kako se to leci i sta moze da se uradi da bi se to kontrolise. Resili smo da ga zadrzimo, nije on slucajno dosao na nas prag. Da skratim pricu... Ra je sada zdrav pas koji stalno vrti repom, zivahan i srecan. Potpuno je promenio ponasanje i nije vise preplasen.

E ovako...
Moja komsinica je pre 5 godina uzela labradora, i kada sam ga ugledao znao sam da cu kupiti tog psa kad tad.
To je bilo sa mojih 10 godina, i od tada do 15.06.2011. traje moja borba sa roditeljima, da kupimo psa.
Nema sta nisam radio kako bi ih ubedio, kupovao sam i knjige, trazio na internetu sve zivo samo da bih pokazao njima kakva je to rasa, cak sam kupio i povodac i ogrlicu kako bi oni malo omeksali, ali nista.
Medjutim sada kada imam 16 godina konacno sam uzeo psa, stekao sam svaki dan od uzine da bih ga kupio.
Doneo sam ga na vrata i kada su ga ugledali stopili su se.
Sada je Astor kod nas 15 dana i vec se svima uvukao pod kozu.

Sreća mi je pa i moj otac jako voli životnije, a posebno pse. Nakon što je umro naš mali pas Spuki, odlučili smo nabavit novog psa, a naravno nismo htjeli žurit. I nakon nekoliko dana kaže meni stari da ima prijatelja koji živi u obližnjem selu, a bavi se uzgojem i prodajom štenaca labradora. Ja otišao na net i pogledao malo slike, vidio da je preljep pas, malo se informairao o njihovom karakteru i ostalim stvarima i ja i brat se složili da uzmemo laba. Mi došli tamo, a iz legla ostala samo tri laba. Međutim kad sam ja vidio Maksa to je bilo to, to je bila ljubav na prvi pogled. Znao sam da želim Maksa i njijednog drugog laba na svijetu i tako smo dobili to malog, dlakavog debeljka okoćenog 12.12.2010. godine

Odrasla sam sa rotvajlerima, medjutim kada mi je tata nabavio samo moju rotvajlerku nisam uspela da je izdresiram, postala je agresivna i ona je na kraju poklonjena. Tata mi je obećao "početničkog psa", sa kojim ću izaći na kraj. Razmišljali smo se izmedju Labradora i Zlatnog Retrivera. Odlučili smo se za laba (od početka smo glasali za žutog). Došao je Ben koji je sada odlican primerak svoje rase (poslušan je, dobar...). Ben bi se, kada bih otišla negde, na ekskurziju, na more..., razboleo. Onda smo odlučili da mu nabavimo društvo. Hteli smo ženku, da se ne bi svađali. Onda je došla Bella koja bukvalno kopira Bena i to mi se jako sviđa. To je razlog kupovine labradora, nisam se pokajala što sam ih kupila, od kada su kod mene želim da postanem veterinar, još više poštujem životinje i počela sam da učim više o psima, a za sve to je zaslužna ova divna rasa koja me inspiriše.

e ovako.. od malena sam bila okruzena kucicima.. imali smo dobermane, pekinezere, nemackog ovcara.. kako smo ostajali bez njih, moji nisu zeleli da kupuju druge.. godinama sam pokusavala da ih nagovorim da kupimo, ali bezuspesno.. medjutim, ove godine sam intezivno pocela o tome da pricam, i oni su morali da smeksaju
inace.. prvo sam zelela da kupim Zlatnog Retrivera.. naravno, za to je kriv film "Badi, pas kosarkas" ali, kako je moja zelja bila da to bude crni pas (zbog mog najboljeg dobermana) odlucila sam se za Labradora.. Iako je jos stene, sigurna sam da nisam napravila pogresan izbor

P.S odlucila sam se za Labradora, a zet ima jednog kog se plasim :O )
bas sam se raspisala...

E ovako,ja sam takodje gledala taj film,ali to nije presudilo i i dalje ssam zelela labradora...Od kada sam napunila 11 zelela sam labradora...sada imam 14 i dobila sam ga...Nagovarala am tatu na svakakve nacine,svaki dan sam ga mucila da zovena oglase i da se raspita! Mama je vec bila za to...Odrastala sam uz rotvajlere,sa njima sam spavala i sve....Ja sam pre i bila ne odlucna ,da li laba 9ili zlatnog retrivera,ali nisam mogla da odolim tim Apollovim okicama i eto,sada imam 2 i najsrecnija sam na svetu!

Moja Buba sada ima 2ipo godine, i mnogo je poslusna i dobra.. pravi se da je cuvar, al svi znamo da nije:-) priznajemo joj da je samo alarm..mnoogo dobar lavez ima.
inace je mnoogo umiljata od dana kad mi je dosla u narucje, sa svojih punih 6nedelja pred novu godinu 2011.godine..sada imam i curicu od 6mjeseci koju Buba zeli da ljubi non stop:-) gole nogice prosto privlace Bubinu njusku:-D
bas juce smo dozvolili Dunji da je takne po prvi put, da je pomazi po glavi, i tp je bilo odusevljenje sa obije strane..toliko srece kod Bube nisam gledala!
takp da onaj ko kaze da nisu dobri sa djecom, mnogo grijesi!

Izabrali smo labradora zato što voli vodu, i mi volimo vodu
Zato što je pas sa empatijom
Zato što je crn kao crni dijamant 
Zato što je proždrljiv i jede sve što stigne, pogotovo roštilj
Zato što da smo mi pas, bili bi smo labrador


I na kraju je Đura izabrao nas