Agresija i agresivno ponasanje psa

Razumevanje agresivnog ponasanja pasa

Agresija kod pasa predstavlja ponasanje psa sa namerom da se zaplasi ili povredi covek ili druga zivotinja. Rezanje, pokazivanje zuba, skljocanje zubima i ujedanje jesu oblici agresivnog ponasanja . Iako je ovaj vid ponasanja normalan za pse, ono je generalno neprihvatljivo za ljude. Zbog toga sto ljudi i psi imaju razlicite sisteme komuciranja, cesto dolazi do nerazumevanja dve vrste. Naprimer, prijateljsko ponasanje coveka pas moze pogresno protumaciti kao pretnju ili ugrozavanje. Psi nisu shizofrenicari, psihopate, ludaci ili zli kada manifestuju agresivno ponasanje.

Tipovi agresije

Agresija dominacije – Ova agresija je motivisana psecim drustvenim statusom ili njegovom kontrolom drustvenih medjuodnosa. Psi su drustvene zivotinje koje na svoje ljudske porodice gledaju kao socijalnu grupu ili copor.
U coporu postoji dustvena hijerarhija, hijerarhija dominacije koju pas prepoznaje kao takvu i sebe u njoj. Ako on shvati da je on na lestvici hijerarhije iznad gospodara, sasvim je sigurno da ce ga izazivati u odredjenim situacijama.
Zbog toga sto ljudi nisu u stanju uvek da razumeju psecu komunikaciju, mogu nenamerno da “izazovu” poziciju koju pas zauzima u coporu. Na primer, dominantan agresivan pas moze zarezati ukoliko bude uznemiren tokom spavanja, odmora na svom omiljenom mestu kao sto je kauc ili krevet, iako je uznemiravanje ucinjeno na sasvim prijateljski nacin. Fizicki kontakt kao na primer grljenje, mazenje po glavi, mahanje ogrlicom iznad glave itd takodje moze izazvati kao odgovor agresiju kod dominantnih agresivnih pasa. Dominantni agresivni psi se cesto nazivaju Dr Dzekil i Mr Hajd, jer su izuzetno druzeljubivi i dobri dok nisu izazvani. Ovaj tip agresije moze biti preusmeren sa ljudi na druge zivotinje u domacinstvu.

Agresija motivisana strahom – Ova agresija je motivisana strahom, tj kada pas misli da je on u opasnosti i da ce biti povredjen. Treba zapamtiti da je psece shvatanje situacije njegovo vidjenje (koje nikako ne mora odgovarati onome sto je stvarno za nas kao ljude) i da on reaguje saglasno onome sta i kako vidi i shvata.
Naprimer, ukoliko covek podigne ruku da baci lopticu, psece shvatanje situacije moze biti da on pokusava da ga udari pa ce saglasno tome pas i odreagovati tj pokusace da se zastiti od udarca. Pas takodje moze pokazivati ovaj tip agresije prema drugim psima.

Zastitnicka, teritorijalna i posesivna agresija – ovi tipovi agresije su slicni i ukljucuju odbranu dragocenih resursa za psa. Teritorijalna agresija je obicno povezana sa odbranom vlasnistva. Medjutim, psece shvatanje teritorije moze biti daleko van ograde dvorista kuce. Naprimer, ukoliko redovno setate svog psa po okolini i dozvolite mu da obelezi teritoriju (urinom), po njegovom shvatanju njegova teritorija moze biti ceo blok! Zastitnicka agresija se uobicajeno odnosi na agresiju prema ljudima i zivotinjama koje pas shvata kao pretnju prema njegovoj porodici, njegovom coporu.
Posesivna agresija – psi postaju agresivni braneci svoju hranu, igracke ili druge dragocene objekte kao sto je npr magicna krpa ukradena iz kante za smece!

Preusmerena agresija – ovo je uobicajen tip agresije, pri cemu predstavlja ponasanje koje vlasnici cesto nisu u stanju da razumeju na pravi nacin. Ukoliko je pas izazvan na agresiju od coveka ili psa, on moze preusmeriti agresiju na nekog drugog. Naprimer, ukoliko dva psa koji su u istom dvoristu laju na psa koji prolazi pored ograde, oni u jednom trenutku mogu agresiju usmeriti jedan na drugog jer ne mogu napasti intrudera.

Predatorska agresija – ovaj tip agresije je redak, jer je motivisan namerom da se pribavi hrana.

Individualne varijacije

Psi se razlikuju po mogucnostima za pokazivanje agresije u odredjenim situacijama. Neki psi su skloni da pokazu agresiju sa veoma malo stimulacije. Drugi prakticno nikada ne reaguju agresivno bez obzira na situaciju.
Razlike medju psima se uslovljene kako genetskim tako i faktorima okruzenja. Ponasanje pasa se moze modifikovati odredjenim tehnikama. Koliko se tesko moze modifikovati zavisi od pola psa, starosti, rase, temperamenta i da li su izabrane adekvatne tehnike modifiacije ponasanja i da li su one pravilno primenjene.
Rad sa agresivnim psima moze biti potencijalno opasan, i treba da bude izveden od strane ili uz saradnju sa iskusnim dreserom (na zapadu bihejvioristom) koji razume teoriju ucenja pasa i ponasanja.

Sta mozete da uradite

1. Prvo se obratite veterinaru da iskljucite faktore bolesti koje mogu biti uzrok agresivnog ponasanja
2. Potrazite profesionalnu pomoc. Agresivno ponasanje nece nestati samo od sebe.
3. Preduzmite mere koje ce obezbediti da svi budu sigurni. Nadgledajte, ogranicite kretanje psa na nacin koji ce obezbediti da pas ne povredi nikog. Ukoliko je pas ujedljiv, smestite ga u boks. Obavezno mu stavljajte korpu.
4. Izbegavajte da psa izlazete situacijama u kojima je on pokazao agresiju. Mozda cete morati da ogranicite njegove kontakte sa ljudima
5. Ukoliko je pas posesivan prema hrani, igrackama, nemojte mu dozvoliti da dodje u njihov posed. Ukoliko dodje do nezeljene situacije, podmicivanje skoro uvek uspeva (davanje poslastica i odvlacenje njegove paznje sa predmeta)


Sta ne treba raditi

1. Kaznjavanje nece pomoci, sta vise moze da napravi problem jos gorim. Ukoliko je agresija posledica straha, kazna ce jos vise preplasiti psa i on ce postati jos agresivniji. Kaznjavanje dominantnog psa ce verovatno izazvati eskalaciju njegove agresije sa ciljem da zadrzi dominantnu poziciju u coporu. To ce verovatno rezultirati surovim napadom i ujedanjem. Kaznjavanje kod teritorijalnog, posesivnog ili zastitnickog agresivnog ponasanja ce verovatno izazvati odbrambenu agresiju.
2 Nemojte nikada ohrabrivati agresivno ponasanje. Igranje igara u kojima dozvoljavate psu da vas pobedi moze kao rezultat imati pokusaj dominantne agresije. Kada su psi ohrabrivani i pujdani i hrabreni da napadaju, takvo ponasanje lako moze prerasti u nezeljenu agresiju.

Preventiva:

1. Naucite psa (a i sebe) da jasno razume svoje mesto u porodicnoj hijerarhiji
2. Izaberite rasu psa koji odgovara vasem stilu i nacinu zivota
3. Nikada nemojte dozvoliti da pas bude ucesnik agresivnih igara
4. Uvek nagradite psa kada se dobro ponasa
5. Discipline u ophodjenju sa psom mora biti, tj morate da naucite da budete dosledni i disciplinovani u ponasanju i ophodjenju sa psom
6. Omogucite psu dovoljno mentalnog i fizickog vezbanja
7. Nemojte tepati ili nagradjivati psa bez ikakvog razloga
8. Nemojte kaznjavati psa ukoliko to nije zasluzio ( i jasno mu je pri tome zasto je kaznjen)
9. Nemojte ostavljati psa nikada bez kontrole sa strancima ili decom
10. Konsultujte veterinara i nadjite dobrog dresera

Mnogi psi koji postanu agresivni pokazuju znakove promene ponasanja mnogo pre nego sto manifestuju agresiju. Mnogi ljudi prepoznaju sigurne znake da je vreme za obuku, ali mnogi i ne.
Mnogi psi nikada ne postanu agresivni, ali ukoliko je pas izlozen promenama to lako moze biti okidac za promenu ponasanja. Koji su to faktori koji uticu na promenu ponasanja pasa?
1. Okolina. Psi su ekstremno teritorijalne zivotinje. Ako je pas premesten iz jedne sredine u drugu, to moze biti okidac za pojavu agresije
2. Zivotinje: Mnogi psi se vezuju za druge pse. Ukoliko komsija koji je imao psa sa kojim se vas pas igrao od malena nabavi drugog psa, a primetite da ga vas pas agresivno juri uz ogradu uzduz ograde dvorista, tada je vreme da primenite odredjene tehnike dresure koje ce omoguciti da vas pas prevazidje problem sa prihvatanjem novog komsijinog psa.
3. Stres: Psi se ne “stresiraju” zbog istih stvari kao covek. Medjutim, pas lako moze pokupiti raspolozenje vlasnika pa ako je vlasnik stalno pod stresom, neraspolozen i bolestan, posle izvesnog vremena i pas dozivljava stres vlasnika kao svoj. Tacno je da vlasnici i psi lice, tako da ako zelite iskrenu sliku o samome sebi, samo pogledajte svog psa.
Vecina vlasnika pasa na pse gleda kao na drugog coveka i pokusavaju da primene ljudske razloge za ponasanje svog psa. Cesto cujemo „Reks, nemoj da rezis na tatu (mamu)”...”Prestani vec jednom da to radis”... Medjutim, psi su zivotinje sa zivotinjskim instinktima i od njih se ne moze ocekivati da reaguju kao ljudi. Ako pas pocne da pokazuje agresiju, mnogi vlasnici samo cekaju da problem prodje sam od sebe. Medjutim, cekanje je rulet koji cesto moze imati tragicne posledice. Ostali vlasnici koji su odgovorni prema svom psu i sebi preduzimaju korake koji su neophodni da bi se problem korigovao, resio i drzao pod kontrolom.
Nesto sto je sasvim uobicajeno je da vlasnici negiraju da postoji problem u ponasanju psa. Odbijanje da se prihvati da postoji problem u ponasanju psa je krajnje neodgovorno.Sto je pas stariji postaje sve agresivniji. Odbijanje da se prizna da problem postoji i da se preduzmu neophodni koraci za resavanje takvog ponasanja moze voditi ka tragediji, ugrozavanju bezbednosti drugih, sopstvene dece, tudje dece, dozivotnim psihickim posledicama koje nasrtanje agresivnog psa moze izazvati kod ljudi i dece. Naravno, poricanje problema moze dovesti do gubitka zivota psa, koji se pravovremenim prepoznavanjem i resavanjem problema agresije mogao prevesti iz agresivnog u dobrog kucnog ljubimca. Ne treba zanemariti ni posledice koje prosticu iz Krivicnog zakonika i drugih zakona.
Ako pas pocinje da pokazuje znakove agresije, morate ipak biti sigurni da je to sto vi mislite zaista agresija. Takodje morate prvo identifikovati njegovu licnost i temperament. Bez obzira kako se pas ponasa i kakva je njegova agresija, morate znati tip njegove licnosti. Na taj nacin cete znati kako da komunicirate sa psom. Ne mozete komunicirati sa letargicnim psom na isti nacin kao sto to radite sa temperamentnim psom koji puca od energije.
Uvek odredite tip licnosti steneta ili starijeg psa pre nego sto odlucite da ga uzmete i povedete kuci. Ukoliko to ne uradite mozete dovesti i sebe i svoju porodicu u rizik, posebno ukoliko imate decu. Neke rase pasa nisu preporucljive za decu, neke rase pasa ili psi bez obzira na rasu nemaju temperament koji je kompatibilan sa decom. Dalje, nikada ne treba uzimati agresivnog psa, osim u slucajevima kada ste sposobni ili obuceni za rad sa agresivnim psima (npr Elir sa Atashom, ali nisu svi ljudi „alfa” jaki kao Elir). Neke rase pasa nisu uopste preporucljive za pocetnike. Pre nego sto se uopste izabere rasa psa koji ce biti ljubimac, mora se dobro prouciti, sve njene karakteristike, i dobro razmisliti o posledicama koje neke od njenih karakteristika mogu da imaju ukoliko izbiju u prvi plan.
Psi su pre svega zivotinje, a tek onda nasi ljubimci i to je nesto sto se nikada ne sme zaboraviti.

Malo obrade teme iz USA izvora

Iako mi svi volimo nase ljubimce, ponekad se desi da se oni okrenu protiv nas. To ne bi trebalo da nas iznenadi, imajuci u vidu da su svi psi zivotinje, bez obzira koliko mazni i nezni izgledali. Lovni i psi za borbu su selekcionisani i trenirani vekovima, i njihove primarne osobine nece nestati preko noci samo zato sto ih hranite i mazite (tj njima nije uopste lako shvatljivo prosto ljudsko razmisljanje - ako te ja hranim ima da me postujes, ne dao ti Bog da me napadnes...)

Statistika

Zdravstveni radnici kazu da psi ujedu ili napadnu 4,5 miliona ljudi svake godine, ubijajuci prosecno oko 20 ljudi samo u USA. To otprilike znaci da mnogo vise ljudi ubiju psi nego ajkule. Ako se uzme da prosecno po zemljama psi ubiju od 5 do 20 ljudi, ako se sredina tog broja kao prosek pomnozi sa 190 zemalja u svetu, dobije se prosecan broj od oko 1900 ljudi ubijenih od strane pasa godisnje.

Nisu naravno svi napadi pasa sa smrtnim ishodom,

Jedna medicinska studija koja je radjena na uzorku od 6 godina navodi: 57% od ukupnog broja smrtnih slucajeva su deca ispod 10 godina starosti, 22% su posledica napada pasa van teritorije tj dvorista vlasnika, 18% napada bez smrtnog ishoda su prouzrokovali vezani psi napadom na posedu vlasnika, 59% napada bez smrtnog ishoda nevezani psi napadom na posedu vlasnika.

Istrazivaci su zabelezili da su 10% napada pasa ukljucivali decu na spavanju. Najcesce rase pasa koje su prijavljivane su: pit bulovi (24 smrti), rotvajleri (16 smrti), Nemacki ovcari (10 smrti). Za ostale smrtne slucajeve odgovorne su razlicite rase a u pitanju su pojedinacni slucajevi, ne toliko brojni kao kod ove tri rase.

Veoma je vazno reci da vise od 50 miliona pasa samo u USA nikada ne napadnu niti ujedu coveka. To znaci da mali procenat pasa izaziva nesrece sa uzasnim posledicama koje celu populaciju stavljaju u isti crni kos statistike.

Jedan od zakljucaka studije je da se mogu navesti i imenovati rase koje najcesce ujedaju ili napadaju coveka. Takodje su dali odgovor na pitanje koje se rase mogu preporuciti porodicama sa malom decom (te rase pasa su se pokazale kao izuzetno kompatibilne sa decom)

Koje rase se smatraju za rase sa najvecom verovatnocom da ce napasti i ujesti coveka (posebno decu):

1. cau cau
2. Nemacki ovcar
3. pit bul
4. akita inu
5. rotvajler
6. doberman
7. terijeri
8. civave



Koje rase se preporucuju za porodice sa malom decom

1. Labrador retriver
2. vajmarski pticar
3. vizla
4. engleski spanijel
5. njufaundlend
6. nemacki kratkodlaki pticar
7. Chesapeake retriver
8. lesi
9. zlatni retriver
10. baset
11. engleski buldog

Tekst preuzt sa sajta Balkan Kinology